Škola u prirodi predstavlja veoma značajan deo obrazovno- vaspitnog rada sa decom nižih odelenja.
Ove školske godine organizovana je škola u prirodi za učenike četvrtih razreda. Učiteljice, Anika Horvat i Ibolja Kormanjoš, želele su da se jednim ovakvim višednevnim obeležjem oproste od četvorogodišnjeg druženja sa svojim učenicima i da krunišu svoj rad sa njima.
Pripreme za ovaj događaj su počele dosta rano, a roditelji dece su imali mogućnost da u pet rata isplate ovu višednevnu ekskurziju. S obzirom na teška finansijska vremena prijavio se iznenađujuće veliki broj učenika, ukupno njih četrdeset.
U ponedeljak, 25. maja, u 08.00 časova, krenula je autobusom grupa oduševljene dece put Kataijevog salaša. Nakon puta koji je trajao oko sat i po i prošao bez problema, pristiglo se u selo Mali Iđoš. Dva animatora, Anamaria i Tibor, dočekali su grupu, pozdravili ih, pokazali kamp i upoznali goste, u globalu, sa predstojećim programom i aktivnostima.
Animatori su decu zatim, poveli do velikog igrališta gde su se ona igrala dok su se vodiči i učiteljice dogovarali o smeštaju grupe. Sa velikim zadovoljstvom deca su prihvatila lepo sređene sobe u kojima će biti smešteni sa svojim najboljim drugom ili drugaricom.
Posle dobrog i obilnog ručka Tibor je kroz dvorište poveo veliku grupu učenika u razgledanje domaćih životinja. Premda su sve to bila seoska deca koja poznaju sve domaće životinje, sa velikom pažnjom su ih posmatrali i slušali šta je Tibor govorio. U kasnijim poslepodnevnim satima svako od učenika je dobio jednu razglednicu na kojoj je napisao par pozdravnih reči roditeljima i koje su bile poslate već sledeći dan. Istoga dana, deca su imala priliku da isprobaju veliki tobogan, 16 metara dug i skoro 6 metara visok, prepuste se mašti na volju, jer je igra ono što je uvek prvo u dečjem srcu. Potom je usledila večera, disko- zabava i odlazak na spavanje. Prvo veče, učenici su sigurno puno pričali u svojim sobama, nije ni čudo, jer je zaista bilo puno doživljaja toga dana.
U utorak ujutru, u šest sati, grupa je već bila budna, a pre doručka usledila je gimnastika sa trčanjem, i neizbežna igra. Takođe, deca su u prostranoj trpezariji imala časove matematike i maternjeg jezika.Stare majice koje su doneli od kuće, učenici su sa Tiborom pleli i farbali, tako upoznavši tehniku batikovanja. Vreme pred ručak su prekratili jahanjem i aktivnostima sa žičanim kablovima. U poslepodnevnim satima pešačili su do sela gde su pogledali karakteristične kuće starih vremena, kako su zidane, stare kućne predmete koji su korišćeni, kao i alate, odeću i obuću.
U blizini sela se nalazi i razgranato veštačko jezero čija je obala i okruženje ukrašeno divnim biljem, klupama, mestima za odmor, kao i velikim igralištem koja očekuju željene goste. Učenici su se na ovom divnom mestu igrali, hranili ribe u jezeru i ponešto čeprkali. Za užinu su dobili sveže ubrane višnje koje su u slast pojeli. U povratku kući osladili su se i osvežili sladoledom, a po dolasku u kamp još su imali dovoljno snage za igru, spuštanje niz tobogan, a posle večere jedva da su dočekali disko- zabavu.
Jutro u sredu počelo je trčanjem, gimnastikom, igrom i posle doručkom.U toku prepodneva posećen je i seoski Muzej pekarstva, u stvari prerađena kuća roditelja Katai Geze, koji su nekada bili pekari. Ovde su deca sama sebi pravila kolače: mesili, razvlačili, oblikovali i šećerili testo, a u dvorištu u velikoj pećnici ga pekli. Kolače su potom u slast pojeli za užinu i nastavili sa razgledanjem muzeja. Tibor im je govorio o tajnama pečenja hleba. Posle podne, po završenom učenju, jahali su magarce, vozali se u kolicima, imali aktivnosti sa žičanim kablovima, a tu je bila i nezaobilazna igra. U večernjim satima, uz logorsku vatru, svako je sebi pravio večeru. Pekla se slanina i kobasica. Veče je nastavljeno igrom KO ŠTA ZNA? a završeno disko- zabavom.
U četvrtak ujutru svi su se kasnije probudili. Prethodni dani, uzbudljvi, prepuni divnih aktivnosti i programa učinili su svoje, kao i kišno vreme. Decu je počeo da hvata umor. Na svu sreću, počele su aktivnosti unutra, tako da loše vreme nije uticalo na njihovo dobro raspoloženje.
U okviru prepodnevnih aktivnosti učenici su gledali naučno popularne filmove o domaćim životinjama a sa tetka Manjikom iz Malog Iđoša, koja je poznata po ručnim radovima, pleli su narukvice drugarstva.
Po završenom ručku, u svojim sobama deca su učila, a zatim se igrali kviza podelivši se u četiri grupe, odgovarajući na pitanja o filmu o prirodi.
Na molbu Tibora, svako od dece je dobio zadatak da nacrta ono što mu se najviše dopalo na salašu. Od ovih crteža učiteljica Anika Horvat je sa devojčicama napravila lep pano za uspomenu na ovaj kamp. Ostala deca su sa učiteljicom Iboljom Kormanjoš upakovala stvari i pospremila sobe. Tokom užine Tibor je saopštio rezultate kviza a potom se oprostio od učenika i učiteljica. Deca su se posebno zahvalila za sve što im je pruženo na ovoj višednevnoj ekskurziji, posebno kuvarima na ukusno spremljenim jelima. Kada je pristigao i autobus, u popdnevnim satima, oko pola pet, deca su se ukrcala, pozdravila sa vodičima kampa i tužni krenuli kući. Po priči dece, oni bi izdržali još bar nekoliko dana, ali kada su stigli kući bacili su se u zagrljaj roditeljima koji su ih željno iščekivali, premda nisu dugo bili sami i ovojeni od njih.
Ova četiri dana su bila fantastična. Mnogo, mnogo igre, lep i zanimljiv program, a pored učenja bilo je i mnogo vaspitnih sadržaja. Učenici su postali samostalni, iskusili su i naučili težinu života na salašu, sa svim pravilima ali i lepotama, stekli nova drugarstva. Pokazali su i primerno vladanje.
Svi se nadamo da će im u dubokom sećanju ostati doživljaji sa ove četvorodnevne ekskurzije.
|
NAZAD
1388