Pošto seminari i dalje ostaju vrlo važan deo obrazovno- vaspitnog rada, a odnose se na stručno usavršavanje nastavnika u cilju bolje i kvalitetnije nastave kao i lakšem prepoznavanju i rešavanju problema učenika, naša škola je i ove školske godine organizovala takvu aktivnost.
Slede postupci koji su nas, nastavnike, vodili ka razumljivijem i uspešnijemm savladavanju ovog seminara pošto nastavno osoblje nije dovoljno stručno osposobljeno i motivisano za rešavanje složenih i teških vaspitnih problema koji se pojavljuju kod učenika uopšte.
Postupci i načini vaspitnog rada sa učenicima – koraci
Prihvati dete onako kako jeste
Pažljivo i strpljivo saslušati problem učenika
Pokazati empatiju prema učeniku
Pokazati međusobno poverenje i diskreciju
Izraziti svoju iskrenu želju da mu se želi pomoći
Istražiti uzroke (zašto učenik ima problem)
Doći do što više podataka o učeniku i njegovom problemu (saslušati; roditelje, učenika, nastavnika, trenera ...)
Savetovati, predložiti šta može sam učenik da radi, a šta, i ko neko drugi i na koji način
Uputiti ga na pravog stručnjaka, ako mu mi ne možemo pomoći – objasniti mu da to nije sramota
Uključiti sve one stručnjake koji mu mogu pomoći
Način praćenja, kako se problem rešava
Kako steći poverenje ?
Poverenje se teško i dugo stiče, a veoma lako gubi
Uvek biti iskren
Spremni da čuvamo tajnu
Otvoreni
Diskretni
Spremni da pružimo pomoć
Da razumemo i shvatimo tuđa osećanja
Dosledni
Principijelni
Kad nešto obećamo uvek to moramo i da ispunimo
Međusobno poštovanje i uvažavanje
Ne tražimo nemoguće
Nikad ne zloupotrebiti poverenje
Dete uči ono što doživljava
Dete koje doživljava neprijateljsko ponašanje, uči da se svađa.
Dete koje doživaljava ravnodušnost, uči da bude usamljeno.
Dete koje doživljava kritike, uči da osuđuje.
Dete kome se često prigovara, ne primećuje da ga okolina voli.
Ako se dete ismejava, ono se uči da bude povučeno.
Dete koje doživljava osramoćenje, uči da se stidi samog sebe.
Dete koje nema braću i sestre, ne zna šta je bratska i sestrinska ljubav.
Dete koje doživaljava toleranciju, uči da bude strpljivo.
Ako se dete ohrabruje, ono se uči samopouzdanju i sigurnosti.
Ako dete doživljava pohvalu, ono se uči da primećuje i ceni dobro.
Dete koje doživljava poštenje, uči se da bude pravedno.
Ako dete živi sa sigurnošću, ono se uči poverenju.
Ako dete doživljava odobravanje, ono se uči da bude zadovoljno sobom.
Dete s kojim se razgovara, uči se da razmišlja.
Dete koje doživljava da se roditelji vole, uči da je porodica zajednica ljubavi.
Ako dete živi sa prihvatanjem i prijateljstvom, ono uči da pronalazi ljubav u svetu.
Seminar koji je planiran da bude dvodnevni iz tehničkih i realizacijskih mogućnosti, uz dogovor sa organizatorom, je održan kao jednodnevni.
Realizator seminara bio je Slobodan Malušić, specijalista socijalne pedagogije, a tema seminara je bila Vaspitni problemi učenika i kako ih prevazići.
26- toro nastavnika se prijavilo za seminar uključujući i direktora škole. Svi su bili podeljeni u radne grupe, ukupno šest grupa po četvoro nastavnika. Svi učesnici su aktivno učestvovali u radionicama koje su se ticale učeničkih problema među kojima su bili:
-škola
-porodica
-drugarstvo
-ljubav
-lični izgled
-razni problemi ( droga, alkohol, pušenje, sekte, agresija, zlostavljanje )
Po sistemu radionica i dobijenih problema nastavnici su veoma uspešno rešavali svoje zadatke, pre svega zahvaljujući timskom radu i maksimalnom zalaganju. Problemi su se ticali dece od 1- vog do 8- mog razreda. Nastavnici su u radu dobijale razne zadatke i uloge koje su menjali. Stavljani su u ulogu učenika, roditelja, pedagoga, direktora, nastavnika i iz svakog ugla pokušavali da na svoj način reše zadatke- probleme.
U toku seminara korišćene su kratke pauze da se nastavnici malo osveže i pojedu sendviče da bi se što više dobilo na vremenu i efikasnosti.
Seminar je počeo u 9. 00 časova a završen je u poslepodnevnim časovima, tačnije u 15. 30. Organizator seminara, gospodin Slobodan Malušević, bio je vrlo zadovoljan zalaganjem nas nastavnika, izrečene su pohvale kao i to da je do sada ovo bila najbolja i najaktivnija grupa sa kojom je radio.
Premda su zadaci i problemi u radu sa decom sa kojima su se nastavnici susreli na seminaru bili dosta ozbiljni i teški svi su uspešno rešeni. Treba istaći i to da su se članovi kolektiva i lepo družili i konstruktivno delovali što je na kraju krajeva i rezultiralo da se ovaj seminar uspešno završi.
O autoru:
Slobodan Malušić, specijalista pedagogije, rođen je 3. aprila 1948. godine u Donjem Vukovskom, BiH. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, gimnaziju u Bugojnu, Filozofski fakultet u Beogradu, grupu za pedagogiju, a kasnije postdiplomske specijalističke studije na istom fakultetu.
Živi i radi u Beogradu. Službovao je u Vršcu i Sremčici. Bio je predsednik Pedagoškog društva Beograda i Sekcije pedagoga Beograda. Aktivno je učestvovao na mnogim stručnim predavanjima, seminarima, simpozijumima, kongresima i drugim stručnim oblicima rada. Autor je akreditovanog seminara ’’Vaspitni problemi učenika i kako ih prevazići’’. Sarađuje i piše za dečije listove i časopise. Učestvuje u obrazovnim radio i TV emisijama.
Objavio je knjige: Daroviti učenici i rad sa njima, EMKA, Beograd, 2000, Đačke brige, COMPOSTO, Beograd, 2001., Roditeljske brige, Ekolarac, Beograd, 2004., Nastavničke brige, Vedes, Beograd 2006.
Napisao je preko 200 stručnih članaka i rasprava koji su objavljeni u pedagoškim listovima i časopisima i dnevnoj štampi. Intenzivno se bavi istraživačkim radom.
|
NAZAD
1388