U petak, 12. marta 2010. godine sa početkom u 17 časova, Društvo učitelja Bečeja je organizovalo III susrete recitatora „Miroslav Antić – pesnik iz ravnice“. Sala na dečjem odeljenju bila je tesna da primi sve one koji vole poeziju ovog velikog pesnika. Susreti su upriličeni povodom 14. marta, godišnjice rođenja Mike Antića.
Antić je bio pesnik, boem, umetnik reči, slikar, dramatičar, scenarista, veliki spavač, kapetan broda, putnik, pustolov, paor, večiti dečak, Banaćanin, sagovornik Prevera, filmadžija, bostandžija, graditelj, džudista, majstor svakojakih veština, reporter, zaljubljenik vozova, naročito ekspresnih, koji idu na sever, mislilac, drug iz detinjstva koje, nikako, nije prohujalo, bokser, opčinjen letom galeba Džonatana Livingstona, mag. Mika Antić je omiljen pesnik svih generacija.
Na ovo takmičenje se prijavilo 36 učesnika u dve kategorije: 1. kategorija je bila za učenike od 5. do 8. razreda osnovne škole čiji je maternji jezik srpski i 2. kategorija takođe za učenike od 5. do 8. razreda koji uče srpski jezik kao jezik društvene sredine.
Ovi naši učenici su se odazvali u obe kategorije: Miljana Belić (5.1), Snežana Damjanović (5.1), Srđan Martinović (5.1), Jovan Stanisavljev (5.1), Dino Subotički (5.1), Jovana Beatović (7.1) i Snežana Malić (8.1) su se takmičili u prvoj kategoriji, dok je Dženet Šivo (8.4) nastupila u drugoj kategoriji. Naše učenike su spremale nastavnice Aleksandra Jakšić i Višnja Milošević. Žiri je imao težak zadatak. Bilo je zaista puno lepo odrecitovanih Mikinih pesama za sva vremena i sve generacije.
I naši učenici su blistali i bili nagrađeni. Srđan Martinović (5.1) je osvojio 3. mesto u prvoj kategoriji, dok je Dženet Šivo osvojila 1. mesto u drugoj kategoriji. Pobednici su dobili lepe nagrade, dar knjižare Prizma, dok su ostali učesnici dobili diplome i simbolične poklone, takođe dar knjižare Prizma. Bilo je to jedno lepo veče posvećeno čoveku koji više nije među živima, ali koji i dalje živi kroz neke nove klince koji se svake godine okupe i stihovima sećaju na Miku koji je, ponovimo uglas, tajanstvena, čudesna tačka naših govora i razgovora, naših rečenica. Ne možemo bez Antića.
|
NAZAD
1370