Znamo da je naša škola pobratimljena sa Osnovnom i muzičkom školom Kitaibel Pal iz Harkanja, Republika Mađaska. Prošle godine oni su bili naši gosti, a ove godine naša škola je bila pozvana da poseti njihovu. Dogovoreno je da to bude dvodnevna poseta, ponedeljak i utorak, 12. i 13. april, 2010. godine. Grupa od pet nastavnika i 25- toro dece krenula je u ponedeljak, 12- aprila u 0800 časova put Harkanja.
Agencija koja nas je vodila bila je Bečejprevoz. Od nastavnika išli su Direktor škole Ferenc Beretka, pedagog Oršolja Keler, nastavnica mađarskog jezika Barbara Šamu i nastavnici fiskulture Karolj Božović i Maćaš Marjan.
Učenici koji su putovali su sledeći: Višković Andrej, Gombošev Dušica, Fabian David, Tarjan Jožef, Stanojev Aleksandar, Zeldi Zita, Takač Enike, Korhec Žofia i Virag David iz 8. razreda, Sabo Sabolč, Božoki David, Markuš Adrian, Jovanović Miloš, Časnji Žofia, Sabo Viktoria, Nemet Anet, Pataki Andrea, Bartus Atila, Šoljmoši Adrien i Bakša Arnold iz 7. razreda, Fabian Diana, Hegediš Čongor i Čepela Arpad iz 6. razreda i Anđelković Marko i Tot Tamaš iz 5. razreda.
Putovalo se preko graničnog prelaza prema Batini, Republika Hrvatska. Na izlazu iz Bezdana, u kafani Euro Špar, grupa je stala da se malo odmori, da deca dobiju osveženje i obave toaletu i da nastavnici popiju kafu.Srpsku i hrvatsku granicu grupa je prešla bez problema ali na granici sa Mađarskom učenik Miloš Jovanović je imao problema pa je morao da se vrati u Srbiju. Sa njim je do dolaska našeg radnika Slobodana koji ga je vratio u Srbiju ostao nastavnik Karolj Božović.
U Harkanj se pristiglo oko 13.00 časova, a u krugu osnovne škole, nas, goste, dočekali su direktor Horvat Tamaš,pedagog Maroš Judit i zamenik direktora Kiš Jožef. Kasnije nam se pridružio i nastavnik fiskulture Uroč Tibor.Nakon pozdrava i upoznavanja domaćinima su uručeni prigodni pokloni a zatim je usledio ručak u restoranu škole uz razgovor i podsećanje na prošli susret.
Nakon ručka, oko 1500 časova, u sportskom centru Harkanj održana je prijateljska fudbalska utakmica između ekipa naše škole i ekipe domaćina. Naša ekipa je ovaj meč izgubila rezultratom 5:2, a golove su postigli Stanojev Aleksandar i Bartus Atila.
Članovi školske ekipe su bili: Virag David, Fabian David, Stanojev Aleksandar, Višković Andrej, Sabo Sabolč, Božoki David, Bartus Atila, Markuš Adrian, Bakša Arnold, Tot Tamaš, Anđelković Marko kao igrači i golmani Tarjan Jožef i Čepela Arpad. Naš direktor je nakon utakmice pohvalio ekipu i rekao da poraz nije bitan već je važno druženje. Napravljeno je i nekoliko fotografija ekipe i same igre.
Posle završene utakmice usledile su zajedničke razne igrice u restoranu škole, koje su organizovali nastavnici i deca domaćini i u kojima su se svi lepo družili i upoznali. Mi nastavnici smo za to vreme sa domaćinima razgledali školsku zgradu, učionice, kabinete, upoznali se sa još jednim delom njihovog kolektiva o čemu svedoče brojne fotografije. Škola je zaista bila lepa i moderno snabdevena svim neophodnim stvarima potrebnim za nastavni proces. Domaćini su vrlo rado odgovarali na naša mnogobrojna pitanja.
U kasnim popodnevnim satima naša deca su dobila svoje domaćine koji će ih ugostiti kod svojih kuća i gde će večerati i nastaviti svoje upoznavanje i druženje.Svaki od njih je svome domaćinu uručio prigodan skromni poklon. Nas nastavnike direktor Tamaš je otpratio do hotela Harkanj gde smo bili smešteni. Hotel je zaista bio vrlo luksuzan, a posluga vrlo uslužna. U večernjim satima, tačnije u 19.00 časova bila je svečana večera u restoranu hotela za nas goste i delegaciju škole domaćina koju je predvodio director škole.
Uz prijatnu i ukusnu večeru upoznali smo nove kolege i prijatelje, dugo razgovarali o svim temama pri čemu su se svi osećali vrlo prijatno i spontano. Pri kraju druženja dogovorili smo se o realizaciji sutrašnjeg dana i umorni otišli na počinak. I o ovome svedoče mnogobrojne fotografije koje je napravio kolega Karolj Božović.
Drugi dan posete, utorak, 13. april počeo je doručkom, a učenice recitatorke Nemet Anet i Sabo Viktoria učestvovale su na recitatorskom takmičenju u Narodnoj biblioteci gde su pokazale svoj raskošan talenat.
Po završetku programa, nešto posle 1000 časova, mi nastavnici i deca imali smo malu ekskurziju u Pečuj gde su nas pratili direktor Tamaš i pedagog Judit. Za ovo su korišćeni mali školski autobusi domaćina.
Razgledali smo centar grada, pogledali smo znamenitosti Pečuja među kojima i CELLA SEPTICHORA koja predstavlja rano prahriščansko rimsko groblje iz IV veka nove ere gde smo videli mnoštvo grobnica, zatim Gradsku kuću, Mađarsko Narodno pozorište i Baziliku SVETOG PETRA i PAVLA. U nju smo mogli i ući i diviti se enterijeru, freskama, slikama, vrednim zlatnim i srebrnim eksponatima, divnim ručno rađenim mantijama za mise, veličanstvenim orguljama koje su takođe krasile unutrašnjost bazilike. Svi smo ostali nemi pred ovom lepotom. Kolega Karolj je i ovu posetu ovekovečio fotografijama.
Po povratku u Harkanj oko 13.00 časova, zaustavili smo se u TENKEŠ čardi gde smo imali organizovan ručak i osveženje. Čarda je građena u stilu starih mađarskih salaša sa karakterističnim etno motivima. I deca i mi smo dobro i obilno ručali uz razgovor i nastavak druženja koji je trajao oko dva sata. O dobroj atmosferi u čardi takođe govore fotografije.
Nakon ručka grupa se vratila u Harkanj gde su se deca, uz smeh i suze, oprostila od svojih domaćina koji su ih darovali poklonima za uspomenu, a mi nastavnici od svojih kolega i prijatelja. I mi smo dobili prigodne poklone a škola stručnu literaturu. Sve ovo će nas podsećati na lepo provedene trenutke. Poželeli smo jedni drugima dobro zdravlje uz poziv i želju da sledeće godine oni dođu kod nas.
Povratak u Bačko Petrovo Selo je prošao bez problema ako izuzmemo loše vreme koje nas je pratilo u dolasku i odlasku iz Harkanja. Po prelasku granice zaustavili smo se na istom mestu kao i pri polasku gde smo užinali, osvežili se i obavili toaletu a u selo smo pristigli oko 1930 časova.
Utisci i stečena iskustva su maksimalno pozitivna. Deca su bila jako zadovoljna gostoprimstvom svojih drugova i drugarica domaćina i njihovih roditelja koji su se maksimalno trudili da im ova poseta ostane u dugom sećanju. I mi nastavnici nosimo ista iskustva i jako nam je drago što smo naša prijateljstva i poznanstva učvrstili i nadamo se a i sigurni smo da je tako i sa strane naših domaćina.
|
NAZAD
1370