Po završetku tekuće školske godine našim učenicima se ukazala prilika da učestvuju na Susretu dece mađarske nacionalnosti koji žive van granica republike Mađarske. Ovaj susret je organizovan za subotu i nedelju, 25. i 26. jun 2010. godine u gradu Njiređhaz – republika Mađarska.
Nakon Trianonskog diktiranog mira populacija mađarske nacionalnosti koji su bili odsečeni od matične države morali su često da se bore da bi dokazali svoj identitet.
To je i bio osnovni razlog da se u Njiređhaz pozovu više od stotinu dece.
Iz naše škole na put, u petak, 25. juna, krenulo je 30- toro dece i nastavnici pratioci Tinde Lehocki, Katalin Molnar, Silvija Hegediš, Izabela Hajdu, Angela Horvat i Andrea Sabo.
@
nyiregyhaza1.jpg
Veliki put je čekao decu i nastavnike jer je od Petrovog Sela do Njiređhaza trebalo preći 370 kilometara.
Nakon prozivke koja je obavljena u zboru ispred nove školske zgrade mala grupa je krenula put Mađarske u 0700 časova ujutru. Svi su se dobro osećali i družili tokom puta, a i vreme je odgovaralo. Bez ikakvih problema pređena je državna granica Srbije i Republike Mađarske.
Prva stanica tokom puta bio je mađarski grad Segedin, koji je na četvrtom mestu po veličini u državi, gde se grupa zadržala oko dva sata šetajući po gradu. Šetnja je počela poznatom ulicom Karas, a posećena je poznata poslastičarnica Akapela. Grupa je potom otišla na Sečenjijev trg, koji je zabranjen za saobraćaj i koji je u obliku četvorougla.
Tu je pogledana Gradska kuća i Glavna pošta, Hotel Tisa pored kojeg se prošlo i sišlo na obalu reke. Sledeća stanica u toku šetnje je bio trg Dom koji je u gradu najčuveniji. Ovaj trg je i mesto igara na otvorenom. Tu se gradi jedna od najvećih pozornica u Evropi na otvorenom, kao i gledalište. Pogledan je i Zavetni hram i Šomođijeva biblioteka.
@
nyiregyhaza2.jpg
Po završenom razgledanju Segedina krenulo se vozom put gradova Hodmezovašarheja i Bekeščabe do Debrecena koji je drugi najveći grad u Mađarskoj. Tu se grupa zadržala oko jedan sat razgledajući najznačajnije znamenitosti toga grada među kojima je bila i debrecenska Reformatska velika crkva, koja je i najznačajnija građevina u gradu, takođe i najveća reformatorska crkva u državi. Deca su uživala u ovoj šetnji i načinila veliki broj fotografija.
Posle dugog puta u Njiređhaz se pristiglo u večernjim satima. U okruženju hotela Park Šošto našu grupu je primio organizator Laslo Varga, predsednik Mađarske Dečje Kulturne Zajednice u Karpatskom basenu. Šošto je inače od Njiređhaza udaljen svega nekoliko kilometara. Organizovana je i šetnja gde je našoj grupi pokazana Šošto banja, mesto za odmor, relaksaciju i lečenje. Tu se nalazila i plaža, jezero za vožnju čamcima, izvori lekovite termalne vode, slibodno kupalište, parkovi, divne građevine, i sve to u čudesnom okruženju Erdei. Pošto je kratka šetnja bila završena, večerali smo u domu učenika.
@
nyiregyhaza3.jpg
Sledeći dan našu grupu je probudila kiša. U 0800 časova pristiglo se na mesto susreta u okruženju hotela Park. Sa velikim zadovoljstvom prihvatio nas je i pozdravio direktor Fabian Gonzales. Pristigli su i drugi pozvani gosti: iz Rumunije (Erkertveješ – Partium), Ukrajine (Šalank – Podkarpatje) i Slovačke (Bodrogserdahej – Gornja Ugarska).
Posle doručka usledila je misa, zatim svečano otvaranje, pozdrav gostima i početak kulturnog programa. Gosti su redom učestvovali recitatorskim delom, proznim izlaganjem, narodnim plesovima i glumom. Učenici naše škole prvi su učestvovali sa polusatnim programom koji je bio veoma uspešan, a posle njih i folklorna grupa Sabolč a potom i ostali gosti sa svojim programom.
@
nyiregyhaza4.jpg
Posle podne vreme nije bilo posebno lepo, ali nije omelo dalji program, dobro raspoloženje među gostima i učesnicima. Deca su veoma uspešno rešila testove iz mađarske istorije i književnosti i nastavili zabavu igrajući stoni tenis i šah. Po završetku subotnjeg programa grupno je posećen centar grada Njiređhaza, zatim ponovo povratak u smeštaj gde su se svi učesnici družili, zabavljali i upoznavali.
Nedeljni program počeo je u 0900 časova. Grupa je doručkovala i potom je usledila poseta zoološkom vrtu Šošto ( Slano jezero) u kome životinje žive na otvorenom prostoru bez kaveza. Ceo prostor se nalazi na veličini od oko 30 hektara. Posebna specifičnost je da se svet u kome žive foke, pingvini i polarni medvedi može videti i pod vodom. Postoji i kuća akvarijuma gde se može videti živi svet tropskih i sutropskih mora, a prolazeći kroz jedan lavirint dobijamo sliku o raznovrsnim stanovnicima slatkih voda.
@
nyiregyhaza5.jpg
U tropskom delu kuće naišli smo na veliki bazen sa ajkulama zapremine 50000 litara u kome žive tri ajkule. Postoji i poseban odeljak u kome žive namanji i najveći majmuni među kojima i čovekoliki majmun orangutan. U kući ptica videli smo brojne vrste papagaja. Otvorila nam se i panorama Afrike i tu smo videli zebre, antilope, žirafe, lavove, slonove, nilske konje, merkagte, krokodile i masajsko selo. Pred nama se ukazao i životinjski svet Azije: kamile, tigrovi, leopardi, nosorozi. Videli smo i velike australijske ptice trkačice emue, a oko nas su skakali kenguri. U delu koji prestavlja Severnu Ameriku videli smo bizone, pume, razigrane rakune i Vinetuov svet sa izgrađenim indijanskim naseljem.
Mađarsko seosko dvorište prikazalo nam je one domaće životinje koje su nekad a i sada žive u okruženju čoveka. Interesantna je bila šetnja po medveđoj šumi, površine oko jednog hektara u kojoj živi jedan par mrkih medveda, Žofi i Peti. Ređalo se još mnogo životinja koje su viđene, a u parku živi, otprilike oko 3500 životinja.
Iz zoološkog vrta, puna utisaka i doživljaja, grupa se vratila u smeštaj gde je ručala, a svi su se osećali kao da su boravili u stvarnom divljem predelu.
Nakon svega pređenog, viđenog i doživljenog došlo je vreme da se oprostimo od domaćina i prijatelja i da krenemo kući.
U Bačko Petrovo Selo, umorna ali zadovoljna grupa dece i nastavnika, stigla je u kasnim večernjim satima, oko 2300 časova.
@
nyiregyhaza6.jpg
|
NAZAD
1370