S velikom tugom smo primili k znanju da je naša koleginica, nastavnica matematike, Gizela Molnar, najavila da će od decembra meseca 2010. godine otići u penziju. Svi, i učenici, roditelji i kolege su se ražalostili zbog te vesti.
Molnar Gizela je, od septembra 1974. godine, član našeg kolektiva. Za proteklih 40 godina doživela je bezbroj ideologija, metodika i formi rada. Bezbroj generacija učenika naučilo je o čarobnom svetu matematike na njenim časovima. Za većinu učenika, sama reč matematika je nešto zastrašujuće i nesavladivo. Na njenim časovima su shvatili da to nije tako. Naučili su da Pitagora nije bio samo ludi stari naučnik, nego i neko ko je dao značajan zakon čovečanstvu. Učenici su naučili da je svakodnevni život pun zadataka koje treba rešavati.
Upućeni su u to kako treba naučeno koristiti u rešavanju problema. Navikla ih je da je redovno vođenje sveske bitan preduslov za to da bilo kad i bilo šta nađemo na svom mestu. Učenici su shvatili da nisu džabe učili kvadrat binoma i razliku kvadrata.
Ako zamislimo da je u toku radnog veka na tabli nacrtala preko 2.000 grafikona, da je više desetina hiljada jednačina i nejednačina rešila, da je provela više od 4.000 sati na ispravljanje kontrolnih i pismenih zadataka, onda ćemo shvatiti koliko je njen rad bio bitan u životu niza generacija.
Godinama je neumorno pripremala učenike za takmičenja i prijemne ispite, a to pokazuju i rezultati. Puno pobeda, učešća na višim nivoima takmičenja, uspešni prijemni ispiti dokazuju i potvrđuju rezultat pravilne metodike rada. Kada su njeni učenici otišli u srednju školu, sve definicije, formule, metode rešavanja zadataka isplivali su na površinu. U tim situacijama su se setili svoje nastavnice Gizele Molnar, koja je, ne znajući za umor, nastojala da im ulije potrebne osnove znanja. Tu su shvatili da tvrđava matematike može da opstane samo na čvrstim i tvrdim temeljima. Sa zahvalnošću su se sećali nastavnice koja je sa njima postavila te temelje i osnove. U toj situaciji, postiđeno i pognutih glava su pomislili na one trenutke kada su svojim ponašanjem i nezalaganjem uvredili nastavnicu.
Ona je te uvrede i nestašluke sakrila u džak bez dna i koncentrisala se na to, da zaboravljajući prošlost, učenici gledaju napred. Sa istom sigurnošću vodila je i svoja odeljenja kao odeljenjski starešina. Čuvala ih je kao majka, ali kada je trebalo, čvrsto ih je držala i delila pravdu. Svaki njen učenik je zahvalan na mudrim savetima s kojima ih je ispratila u život.
Svaki ispraćaj je bio težak rastanak i za učenike i za nastavnicu. Od tada, ovi učenici, sada pretežno kao roditelji, primenjuju naučene principe. U više slučajeva nastavnica Gizela je iz osnovne škole izvela i roditelja i dete.
Više od 250 učenika koji je se sećaju kao odeljenjskog starešine, srdačno joj se zahvaljuju.
To je učinio i njen sadašnji razred 21. decembra, na zvanično, poslednjem času odeljenjskog starešine.
Učiteljica, Galus Boljoš Aranka i nastavnica muzičke kulture, Karolji Andrea, u tajnosti su pripremili jedan mali oproštajni program. Učenici su se podsetili najsmešnijih trenutaka u prošloj školskoj godini i ispričali doživljaje koje su zajedno doživeli. Muzičkim deo programa su pripomogli i ostali 6. razredi. Nakon oproštajnog programa, nastavnica Gizela Molnar, do suza ganuta, glasom koji je podrhtavao od uzbuđenja i tuge, oprostila se od učenika. Za kraj je ostalo njeno iznenađenje kada je sa tortom i sokovima počastila svoje učenike. Zahvaljujući roditelju Evi Tot, napravljen je i video- snimak, u vidu male reportaže, koji se može naći na sajtu škole.
U ime nastavničkog veća i učenika naše škole, na kraju, zahvaljujemo se nastavnici Gizeli Molnar na godinama koje je provela među nama. Zahvaljujemo joj se na požrtvovanosti koju je dala za učenike i školu, za pomoć koju je pružala kolegama i koleginicama na poslu. U zbornici i učionicama nedostajaće njena ljubaznost, iskrenost i humor, ali na žalost, život ide dalje.
Želimo joj, da u novonastaloj životnoj situaciji, nađe novu ulogu u krugu porodice, poznanika i prijatelja.
|
NAZAD
1387