U četvrtak 26. januara 2011. godine u Domu kulture u Bačkom Petrovom Selu, sa početkom u 16 časova, svečano, otmeno i dostojno lika i dela svetog Save, proslavljena je školska slava koja je ove godine nosila slogan: „Putuje bez puta, a put se za njim rađa!”
Dvorište, hodnici i sala, Doma kulture bili su tesni da prime veliki broj učenika, roditelja, sadašnjih i nekadašnjih profesora i prijatelja škole. Vrilo je kao u košnici.
Dobrodošlicu svim prisutnim poželela je naša voditeljka programa Isidora Višković, učenica 8.1 razreda. Posle Svetosavske himne, kojom je svečanost otvorena, a koju je izveo školski hor, pod dirigentskom palicom nastavnice muzičke culture, Andree Karolji, sveštenik Boško Simić, presekao je slavski kolač uz tropar Svetom Savi. Sveštenik, u duhu svetosavlja, pozdravio je sve prisutne i izrazio zadovoljstvo što su se učenici, roditelji, i nastavnici istovremeno okupili da zajedno proslave praznik našeg jezika, jedinstva, i nade u bolju budućnost. Posle sečenja kolača, usledila je još jedna prigodna duhovna melodija koju je izveo naš hor. Zatim su svoja recitatorska umeća pokazali učenici nižih odeljenja. Pod budnim okom svojih učiteljica, Mirjane Svirčev, Gordane Halgašev i Milje Marković, ovi mališani su zaista vrhunski izveli svoje recitale i malu tačku Savinog odlaska u Hilandar. Sve je bilo propraćeno na video bimu, a takođe duhovnom muzikom. Ovo je bila novina, a učenicima i svim prisutnim na priredbi se očigledno svidela.
Nakon recitala i tačke, usledila je još jedna melodija koju je izveo školski hor, a zatim su svoje veštine trebali pokazati učenici viših odeljenja. Prvo su ispričane tri legende o Svetom Savi- „Voda Svetog Save“, „Zašto je jela zelena“ i „Crkva Svetog Save“. Nakon toga učenici su izveli jedan dramski tekst koji je nostio isti slogan kao i slogan za ovogodišnju školsku slavu: „Putuje bez puta, a put se za njim rađa!” Sa učenicima su vredno radile nastavnice srpskog jezika, Višnja Milošević i Aleksandra Cvetković. Sam dramski deo bio je osmišljen tako da u sebe spoji sadašnjost i budućnost. Pozornica je predstavljala domaćinstvo-sto sa potrebnim elementima za proslavu slave, stolice, svećnjak, čaršav. Na levoj strani pozornice je bio kraljevski tron, to je bilo mesto Stefana i Ane.
Na scenu su prvo izašli baka, deka i unuk koji su ujedno bili i glavni likovi, i oni su nam predstavljali današnjicu. Njima je bila dodeljena uloga pripovedača te su nas oni vodili kroz put i život našeg velikog prosvetitelja, Svetog Save. Početak je bio dinamičan i veoma kreativan, jer je govorio o stavarnju sveta. Scena je bila upotpunjena kostimima koji su sami po sebi značili o čemu učenici pričaju. Tako su za tu potrebu napravljena tri kostima: dan i noć, voda i zemlja. Stvaranje sveta je bilo propraćeno i tihom muzikom, pa su gosti mogli da čuju 6 numera, koje su unele dinamiku u samu predstavu. Dramatizovane su dve legende o Svetom Savi: „Sveti Sava i neradne žene“. Zatim je izvedena tačka gde Stefan i Ana pričaju o tadašnjim prilikama u državi i o samom životu svetitelja. Posle toga učenici su odrecitovali pesmicu „Sava na lomači“ Miodraga Pavlovića. Nakon toga je usledila još jedna tačka; kada sveštenik dolazi u kuću gde treba da osveti slavski kolač. Sve scene su bile upotpunjene i kostimima. Tako su baka i deka imali sedu kosu, naočare. Za scene iz prošlosti napravljeni su kostimi i narodne nošnje. Za sveštenika napravljena je prava mantija. Veliku zahvalnost treba odati nastavnicama Marti Međeri, Višnji Milošević i Aleksandri Cvetković, jer su se potrudile da scena izgleda zaista vrhunski kao i kostimi koje su napravile. Za ozvučenje bio je zadužen naš vojnik u civilnoj službi i majstor. A za medijsku podršku je bio zadužen naš nastavnik infoprmatike, Atila Arpaš koji svake godine napravi veliki broj slika i video materijal. Ispraćanje sveštenika iz kuće, značio je i završetak naše priredbe. Učenici su nagrađeni velikim aplauzom. Nastavnice i učiteljice koje su spremale program bile su zadovoljne. Po završetku priredbe gosti i kolektiv naše škole nastavio je proslavu i druženje u novoj zbornici škole gde su se svi počastili Slavskim kolačima i koljivom koje su pripremile majke naših učenika i učenica na srpskom nastavnom jeziku.
Ovo je bila lepa prilika da se podsetimo narodnih običaja i verovanja: kako se pravi pogača, kako se služi žito, zašto je vino važno, koja je simbolika slavske sveće... Osim što nam je pojašnjen pojam i važnost slave, stavljen je akcenat i na negovanje tolerancije i prijateljskog duha, koje treba razvijati među učenicima.
Svim učenicima i nastavnicima koji su omogućili da se ova predstava realizuje, duboko se zahvaljujemo i ostajemo sa nadom da će i iduće godine biti ovako lepo!
|
NAZAD
1387