Zavod za kvalitetnu nastavu, obrazovanje i vaspitanje je 2010. godine izdao skup zadataka iz matematike i maternjeg jezika. Cilj ovih izdatih svezaka je da se pruži pomoć u razvijanju kvaliteta nastave.
Putem ovih vežbi učenici su se mogli staviti u položaj polaganja ispita, dobiti sliku u kojoj meri su savladali neke delove predviđenog gradiva i oko kojih područja se treba više truditi i raditi.
Nastavnici i stručni forumi škole su iz rezultata dobili povratne informacije o nivou postignuća ciljeva i zadataka nastave i početne tačke za dalje planiranje zadataka.
Prvo testiranje vršeno je 2010. godine sa tadašnjim 7. razredima, potom u februaru mesecu 2011. godine sa istom generacijom, sada osmacima, kao jedan uporedni test. Analizirajući dobijene rezultate videlo se u kojoj meri su učenici savladali predviđena znanja, umenja i veštine.
Na osnovu ovoga potrebno je osmisliti i pretempirati kvalitet nastave kao i zahteve prema učenicima. Prve sveske učenici su ispunili 7. i 8. juna 2010. tada sedmaci, nastavili su 21. i 22. februara 2011. kao osmaci.
Prvi dan je rađena matematika a drugi dan test iz maternjeg jezika. Učenici su na raspolaganju imali dva nastavna časa za izradu testova.
Sledi podela učionica i dežurnih nastavnika:
Ponedeljak, 21. 02. 2011.
ode.čas kabinet dežurni nastavnik
8.1 1. biblioteka Višnja Milošević
8.1 2. biblioteka Bičkei Piroška
8.2 1. informatika Arpaš Atila
8.2 2. informatika Arpaš Atila
8.3 1. nemački jezik Boljoš Marika
8.3 2. nemački jezik Boljoš Marika
Utorak, 22. 02. 2011.
ode čas kabinet Dežurni nastavnik
8.1 1. informatika Arpaš Atila
8.1 2. informatika Arpaš Atila
8.2 1. biblioteka Višnja Milošević
8.2 2. biblioteka Višnja Milošević
8.3 1. geografija Guba Kornelija
8.3 2. geografija Galus Junger Rozalija
Posle preuzimanja testova učenici su pročitali uputstva za upotrebu. Dobili su tačan opis kako treba obeležiti tačna rešenja, upisati odgovore i nakon toga krenuli sa rešavanjem. U prvim momentima svima je izgladalo da je test pretežak. Kako je vreme odmicalo smanjila se i napetost, učenici su se sve više podsećali, a posle 15 minuta svi su bili koncentrisani samo na zadatke. Pri kraju raspoloživog vremena svi su polako završavali testove i predali radove dežurnom nastavniku. Zvono je označilo i kraj testiranja. Posle ovoga učenici su aktivno razgovarali o očekivanim rezultatima.
Prve reakcije su bile da i nije bilo tako teško testiranje, sa potrebnom pažnjom i malo razmišljanja i logike moglo se dobiti dovoljno poena. Pokupljene testove pregledali su unapred određeni nastavnici po zadatom ključu.
Matematiku su pregledali nastavnici Molnar Katalin, Balaša Atila i Majstorac Đorđe, a maternji jezik nastavnici Šamu Brbara, Balaša Boglarka i Aleksandra Cvetković.
Dobijene rezultate sumirao je nastavnik informatike Arpaš Atila. Sledi analiza testiranja:
Matematika
Testirano je 58 učenika, po odeljenjima 8/1 – 15, 8/2 – 22, 8/3 – 21 učenik. U osnovi može se reći da su učenici polovinu zadataka uspešno rešili. U odnosu na broj tačno rešenih zadataka, netačno rešenih i nezapočetih zadataka prikazan je grafikon uspešnosti po odeljenjima:
Sva tri odeljenja su veoma slično rešila zadatke. Procenat uspešnosti se kreće od 48 – 51 %.
Zabrinjava podatak o netačnim rešenjima koji se kreće od 39 – 43 %. U naknadnoj analizi zadataka mogli smo zapaziti interesantne reakcije na licima učenika pošto je bilo i takvih zadataka koji su bili pogrešno tumačeni od strane učenika. U globalu možemo reći da je kod skoro svakog učenika mogao biti bolji rezultat za bar 4 – 5 poena da se pažljivije čitalo i tumačilo. Ove probleme treba prevazići do završnog ispita. Nažalost, nastavnici koji budu pripremali učenike imaće težak zadatak pošto je ova nepažnja opšta pojava kod naših sadašnjih učenika. Ako podatke uporedimo sa prošlogodišnjim rezultatima možemo zaključiti da se u velikom procentu povećao broj zadataka koje učenici nisu znali ni da započnu. Dok je prošle godine ovaj procenat zadataka bio od 3 do 7 %, ove godine se popeo na 7 do 13 %. Na sreću smanjio se broj pogrešno rešenih zadataka od 49 na 42 %.
Ako posmatramo celu generaciju stanje je sledeće:
Na osnovu unapred zadatih zahteva kod zadataka, dobijamo drugi elemenat analize.
Za svih 30 zadataka ponaosob dat je zahtev u koliko procenata bi trebalo da ih učenici reše. Ovi zahtevi se kreću od 20 do 80 %.
Po odeljenjima dobijeni su sledeći rezultati:
Posmatrajući gore dobijene podatke zaključujemo sledeće: od 30 zadataka po odeljenjima broj bolje rešenih se kreće od 11 do 16. Kod ostalih zadataka učenici nisu uspeli da postignu određeni nivo. Bilo je dva zadatka (pod brojem 12 i 19) sa kojima je cela generacija imala problema.
Zabrinjavajući je podatak da je u 8/1 odeljenju bilo 6 takvih zadataka koje niko nije uspeo da reši. Te delove gradiva treba ponoviti u ovom odeljenju.
U 8/2 i u 8/3 odeljenju takvih zadataka je bilo 8 – 9 i za dlaku su zaostali od očekivanog nivoa. Ako bi uzeli u obzir i onih 5 – 6 zadataka na početku analize koji nisu urađeni zbog nepažnje onda bi ovaj rezultat bio dosta prihvatljiv.
Po odeljenjima broj postignutih poena se kreće od 6 do 24. Obe granice su realno gledano niske. Ako bi postigli da se ti rezultati kreću od 15 do 25 poena onda bismo na miru mogli čekati testiranje na kraju školske godine.
Ovako ostaje da treba puno raditi, počev od nastavnika preko učenika do roditelja istovremeno, ako želimo da nam učenici uspešno savladaju završni ispit. Realni zahtevi su 10 – 15 poena po predmetu, što bi bilo dovoljno da svako upiše onu srednju školu koju želi. U svim odeljenjima ima grupa od 4 do 6 učenika sa kojima treba posebno raditi da bi postigli osnovni nivo.
Na kraju je sveobuhvatni grafikon o testiranju. Kao što se može videti prosečan broj poena se kreće između 14 – 15. Maksimalni broj postignutih poena je od 21 do 24, a iznad očekivanog praga rešeno je od 11 do 16 zadataka.
Ako pogledamo ove podatke možemo reći da je u proseku test uspeo. Ali ako kao nedostatak gledamo da kod većeg broja zadataka nije trebalo rešavati ceo zadatak već je bilo dovoljno samo zaokružiti jedan od 4 ponuđena odgovora, onda procenat postignutih poena nije dobijen na znanje, već je rezultat sreće.
Nažalost, nije moguće analizirati koliko je takvih zadataka koji su na ovaj način rešeni. Plaši nas da je u pitanju veća grupa zadataka.
Srpski jezik
Iz srpskog jezika, takođe, je testirano 58 učenika. Test iz srpskog jezika se sastojao iz dva dela. U prvom delu (posle čitanja pripremljenog teksta) učenici su rešavali zadatke pomoću kojih se proveravala veština čitanja sa razumevanjem, kao i znanje iz književnosti i gramatike. Trebalo je odgovoriti na 15 pitanja.
U drugom delu testa, koji je ujedno i 16. zadatak, učenici su imali zadatak da napišu sastav na određenu temu.
Na kraju se izvodi zaključak da učenici moraju ozbiljnije da prionu na učenje.
Rezultate pokazuju sledeći grafikoni:
Na osnovu grafikona jasno se vidi da je šest zadataka urađeno iznad očekivanog, jedan zadatak je na granici očekivanog, dok su ostali zadaci ispod očekivanog i to je vrlo zabrinjavajuće.
Poražava činjenica da učenici posle pročitanog teksta ne umeju tačno:
da zaokruže ponuđene odgovore (1, 3. i 6. zadatak),
da odrede padež (12. zadatak),
da odrede službu reči u rečenici (13. zadatak),
da vode računa o kompoziciji sastava, misli se na uvodni, središnji i završni deo teksta (zadatak 16-2),
da odrede značenje padeža (15. zadatak),
da primene pravila u vezi sa glasovnim promenama (11. zadatak),
da prepoznaju oblike kazivanja (7. zadatak),
da pročitaju podatke iz tabele (4. zadatak),
da vode računa o sklopu rečenice i njenom smislu (zadatak 16-3).
Jedini zadatak koji niko nije rešio je 8. zadatak u kojem je trebalo prepoznati stilsku figuru.
Na granici očekivanog je zadatak 16-4. To je zadatak u kojem su se ocenjivala pravopisna pravila.
Učenici su iznad očekivanog rešili:
9. zadatak u kojem je trebalo da obrazlože svoje mišljenje,
10. zadatak u kojem su koristeći podatke iz tabele odgovorili na postavljeno pitanje,
5. zadatak u kojem su prepoznali interpunkcijski znak,
14. zadatak u kojem su prepoznali sinonime,
2. zadatak u kojem su označili redosled tematskih celina i
zadatak 16-1 u kojem su odgovorili na zadatu temu.
Ako prikažemo koliko je učenika tačno rešilo zadatke i kako to izgleda u procentima, rezultati su sledeći:
1. zadatak – 5 učenika ili 36 %,
2. zadatak – 13 učenika ili 93 %,
3. zadatak – 6 učenika ili 43 %,
4. zadatak – 6 učenika ili 43 %,
5. zadatak – 10 učenika ili 71 %,
6. zadatak – 2 učenika ili 14 %,
7. zadatak – 5 učenika ili 36 %
8. zadatak – 0 učenika ili 0 %,
9. zadatak – 10 učenika ili 71 %,
10. zadatak – 7 učenika ili 50 %,
11. zadatak – 6 učenika ili 43 %,
12. zadatak – 1 učenik ili 7 %,
13. zadatak – 1 učenik ili 7 %,
14. zadatak – 9 učenika ili 64 %,
15. zadatak – 1 učenik ili 7 %,
16-1. zadatak – 8 učenika ili 57 %,
16-2. zadatak – 2 učenika ili 14 %,
16-3. zadatak – 9 učenika ili 64 %,
16-4. zadatak – 2 učenika ili 14 %,
Dok su iz matematike bili skoro identični rezultati, na testu iz maternjeg jezika postoje ozbiljne razlike. Ako bismo zamislili rang listu po odeljenjima, najuspešnije bi bilo 8/3 odeljenje sa 55 % tačnih odgovora, sledilo bi odeljenje 8/2 sa 51% tačnih odgovora i na kraju 8/1 odeljenje sa 36 % tačnih odgovora.
Sa smanjivanjem broja tačnih odgovora srazmerno raste broj netačnih i broj nerešenih zadataka.
U odnosu na prošlogodišnji test (37 % tačnih odgovora) sa zabrinutošću potvrđujemo da je u 8/1 opao procenat tačnosti, u 8/2 je porastao sa 47 na 51 % i u 8/3 takođe porastao sa 49 na 56 %. Na isti način se povećala i očekivanost broja uspešno rešenih zadataka.
U 8/1 je mali pad sa 7 na 6 uspešno rešenih zadataka, u ostala dva odeljenja je povećanje, u 8/2 sa 9 na 10 i u 8/3 sa 10 na 12 uspešno rešenih zadataka.
U poređenju sa matematikom, u globalu, rezultati se podudaraju. Iz oba predmeta procenat tačnih odgovora je ispod 50 %.
Ako uzmemo u obzir zahteve ozbiljnijih srednjh škola onda ima šta da se poradi na znanju. Slede grafikoni:
NAZAD
1387