U ponedeljak, 13. juna 2011. godine, održana je sednica odeljenjskog veća na kojoj su sumirani rezultati pozitivnog i negativnog uspeha na kraju godine (junski period). Postignuti su sledeći rezultati:
Zaključak analize posle 3. kvartala glasio je ovako: zadatak odeljenjskim starešinama i predmetnim nastavnicima je da analizirajući podatke, pronađu rešenja, kako bi poboljšali loš uspeh. Tendencija nezainteresovanosti učenika, nerad, kampanjsko učenje, nespremno dolaženje u školu, nepažnja na časovima, kvari nam mogućnost da postignemo napredak.
Na osnovu zaključenih ocena u junu školske 2010/2011. godine možemo konstatovati da su postavljeni ciljevi ostvareni, jer imamo veliko poboljšanje uspeha u poslednjem kvartalu.
POZITIVAN USPEH – ODELJENJA
U višim odeljenjima nastavu ukupno pohađa 273 učenika. Od ukupnog broja učenika 86,44% je postiglo pozitivan uspeh (u 3. kvartalu je bilo 69,37%), dok 13,56% ima negativan uspeh. Ako posmatramo po nastavnim jezicima primećujemo skoro identično stanje: na mađarskom nastavnom jeziku procenat pozitivnog uspeha je 86,66% (u 3. kvartalu je bio 71,94%), a na srpskom nastavnom jeziku taj procenat je 86,36 (u 3. kvartalu je bio 62,67%). U odnosu na prethodni period, procenat pozitivnog uspeha povećan je za 17,07%, a razlog ovog poboljšanja je smanjenje broja negativnog uspeha u odeljenjima na srpskom nastavnom jeziku (za čak 23,69%).
I pored ovakvog poboljšanja, uspeh ove školske godine za 3% zaostaje od prošlogodišnjeg uspeha.
POZITIVAN USPEH – RANG LISTA
Rang listu vodi 7.2 sa pozitivnim uspehom od 100%, a sad su im se pridružili 8.1 i 8.2, zatim sledi 8.3 sa 95.45% i 7.3 sa 92% pozitivnog uspeha. Sledeću grupu predvodi 5.1 (sa 90%), 6.1 i 6.3 (sa identičnih 89,47%). Ispod medijana su odeljenja 6.2 (sa 80.95%) i 6.4 sa 80% uspeha. Najkritičniju grupu čine 5.3 (73,91%), 7.1 (71,43%) i 5.2 sa 66,67% pozitivnog uspeha.
Kao i u prethodnim godinama na čelu se nalaze osmi razredi, a na začelju peti razredi. Tradiciju „kvari” 5.1 i 7.1, prvi u pozitivnom, drugi u negativnom smislu.
BROJ NEGATIVNIH OCENA PO ODELJENJU
Broj negativnih ocena po odeljenjima varira od 0 do 25. Možemo razlikovati 4 grupe.
Prvu grupu čine odeljenja gde nema nijedne negativne ocene, to su 7.2, 8.1 i 8.2.
U drugu grupu spadaju odeljenja sa brojem negativnih ocena manjim od 5, to su 6.1, 7.3 i 8.3.
Treću grupu čine odeljenja sa brojem negativnih ocena između 5 i 10. Tu pripadaju 6.3, 6.4, 5.3 i 5.1.
U kritičnoj zoni se nalaze 7.1 sa 23 i 5.2 sa 25 negativnih ocena.
BROJ NEGATIVNIH OCENA PO UČENIKU
Prema broju negativnih ocena po učeniku imamo sličnu sliku, ali sa malim odstupanjem. Jednu ili više opomena po učeniku imamo u odeljenjima 5.2 (1,04) i u 7.1 (1,10). Kao olakšavajuću okolnost treba još dodati da 5.2 ima 2 učenika sa 7 negativnih ocena, slično je i u 7.1 gde ima dva učenika sa 11 odnosno 7 negativnih ocena. Kada te učenike ne bi uzeli u obzir, ta odeljenja bi zauzela neka prosečna mesta na rang listi.
BROJ NEGATIVNIH OCENA PO PREDMETIMA
Ako posmatramo broj negativnih ocena po predmetima, vidimo da je kod većine predmeta taj broj manji od 5. Predmeti sa brojem između 5 i 10 negativnih ocena su muzička kultura, mađarski jezik, geografija i istorija. Najteži predmeti su matematika (sa 14), nemački jezik (19) i engleski jezik (22). Sličnu sliku smo imali na kraju 3. kvartala, jedino što je veliko poboljšanje bilo iz istorije, a iz nemačkog jezika nije smanjen broj negativnih ocena u tom procentu, kao kod ostalih problematičnih predmeta.
RANG LISTA PREDMETA
Posmatrajući predmete na osnovu proseka možemo formirati 3 grupe.
Najlakši predmeti su vladanje, izborni sport, tehničko obrazovanje, izborni predmet, fizičko vaspitanje, likovna kultura, biologija i muzička kultura sa prosekom višim od 4,00.
Srednju grupu čine predmeti hemija, srpski kao nematernji, srpski kao maternji jezik, geografija sa prosekom između 3,50 i 4,00.
Najteži predmeti, na osnovu proseka, su mađarski jezik, matematika, istorija, nemački jezik, fizika i engleski jezik sa prosekom ispod 3,50.
PROSEK ODELJENJA
Prosek po odeljenjima varira u jednom velikom rasponu od 3,66 do 4,12. Kako je poboljšan uspeh na srpskom nastavnom jeziku (3,87), on je skoro identičan i na mađarskom (3,91). Prosek škole je 3,90 i veći je od proseka na polugodištu (3,79), ali za nijansu niži od prošle godine (3,93).
RANG LISTA ODELJENJA NA OSNOVU PROSEKA
Ovu rang listu vodi 6.2 sa prosekom 4,12. Prosek iznad 4,00 imaju odeljenja 7.2 (4,09), 8.2 (4,08), i 6.3 (4,03). Iznad školskog proseka su još odeljenja 5.1 i 6.1 sa 3,94. Sledeću grupu odeljenja čine 8.3 i 7.1 (3,84), 7.3 (3,83), 6.4 (3,80).
Poslednju grupu predvodi 8.1 sa 3,76, 5.3 sa 3,69, i 5.2 sa 3,66.
Interesantno je primetiti neke kontradiktorne situacije: 7.1 koji ima najviše negativnih ocena se nalazi malo ispod proseka škole, a 8.1 sa 100% -nim uspehom ima skoro najniži prosek 3,76. Na kraju liste, i po ovom kriterijumu, nalaze se peti razredi (5.2 i 5.3), a 5.1 ponovo odskače od njih sa visokim prosekom.
RASPORED NEGATIVNIH OCENA
Ako posmatramo raspored negativnih ocena, vidimo da skoro polovina jedinica (46%) pripada petacima, zatim 28% sedmacima, 23% šestacima i jedan mali procenat (3%) osmacima.
RASPORED SVIH OCENA
Gledajući raspored svih ocena, ponovo se susrećemo sa situacijom da je učenicima iz skoro polovine predmeta (49%) zaključena ocena 5. Ocena vrlo dobar zaključena je iz 17% predmeta, dobar 15%, dovoljan 16% i zaključenih nedovoljnih ocena imamo 2%. Ovi su procenti već godinama identični.
UPOREDNI GRAFIKONI
POZITIVAN USPEH: 3. KVARTAL – KRAJ GODINE (JUN)
Možemo konstatovati da je skoro u svim odeljenjima poboljšan uspeh u odnosu na 3. kvartal (što je i razumno).
Najviše su se trudili učenici iz 8.3 (sa čak 45,45% više), zatim 5.1 (35%), 6.1 (31,58%), 8.1 (26,67%). Zahvaljujući njima imamo povećanje uspešnosti u odeljenjima na srpskom nastavnom jeziku za čak 24%.
Sledeću grupu čine 6.4 (22,11%) i 6.3 (21,05%). U školi, u celini, poboljšan je uspeh za 17,08%. Malo manje poboljšanje imamo u odeljenju 7.3 (16%) i 8.2 (13,64%).
Neznatno poboljšanje su zabeležili 6.2 (9,52%), 5.3 (5,73%) i 7.1 (4,76%).
Na istom nivou pozitivog uspeha su ostali 7.2 (pošto su i u prethodnom periodu imali 100%-ni učinak) i 5.2 (koji su time postali najkritičnije odeljenje).
POPRAVNI – PONAVLJANJE
Ovaj grafikon pokazuje broj učenika koji su upućeni na popravni ispit ili na ponavljanje godine. U 5. razredu 6 učenika ide na popravni i 6 učenika ponavlja razred. U 6. razredu 10 učenika će se spremati za avgustovski popravni rok, dok dva učenika ponavlja razred. U 7. razredu 6 učenika ide na popravni ispit, dvoje ponavlja razred, dok u 8. razredu, pošto su svih 13 učenika položili popravni, samo jedan učenik ponavlja razred, odnosno upućen je da polaže određene ispite.
BROJ NEGATIVNIH OCENA PO KVARTALIMA
Ovi grafikoni pokazuju kretanja broja negativnih ocena po odeljenjima za određene kvartale. Možemo uočiti da je najkritičniji period bio treći kvartal, gde su uglavnom sva odeljenja zabeležila maksimum negativnih ocena. Zatim u 4. kvartalu došlo je do znatnog poboljšanja pozitivnog uspeha i ispravka ovih negativnih ocena. Skoro kod svih odeljenja najbolji rezultat postignut je na kraju školske godine (što se tiče broja negativnih ocena), izuzev 5.1 (koji je na početku imao još bolji učinak od sadašnjeg).
ZAKLJUČAK
Ako gledamo brojčane pokazatelje, onda se vidi jedan pozitivan napredak u uspehu učenika. Postavlja se pitanje, da li ovo poboljšanje uspeha možemo količinski meriti u njihovom znanju, u odnosu prema radu, predmetu, predmetnom nastavniku, ili je to rezultat jednog kampanjskog učenja u poslednjem trenutku, pritiska od strane roditelja, ili su taj psihički umor kod nastavnika kao i zakonske regulative učinile svoje kod zaključivanja konačne ocene. Da li će te zaključne ocene biti u pozitivnoj korelaciji sa uspehom na završnom ispitu jednoga dana? Ako je polovina predmeta zaključena sa odličnom ocenom, da li naši učenici stvarno imaju i praktično znanje iz tih predmeta, koje smo, kao škola, postavili kao jedan od glavnih ciljeva?
Svako od nas ima pravo i mogućnost da da odgovore na ova postavljena pitanja. Budućnost (ili već sadašnjost) će pokazati validnost ovih odgovora.
STATISTIKA USPEHA U ŠKOLI - JUNSKI PERIOD
NAZAD
1387