Do sada je naša mala zajednica prošla kroz mnogo promena. Kada smo završili četvrti razred, naš razred je prestao da postoji, jer su od postojeća tri razreda formirali dva. Međutim, pre nego što smo započeli 6. razred vraćeno je sve na staro.
Dobili smo novog razrednog starešinu, ali smo svi bili ponovo zajedno, kao kada je o nama brinula naša učiteljica Angela Horvat. Bilo je zanimljivo, ali smo bili i uplašeni jer je svaka godina donela nešto novo i neočekivano. Naš razredni starešina, nastavnik geografije Zoltan Sekač, učinio je sve da od nas napravi pravu zajednicu, onakvu kakva je i bila. I kada smo već bili sigurni da je sve u redu desila se nova promena. Na kraju prvog polugodišta, teška srca bili smo prinuđeni da se oprostimo od našeg razrednog. Njegovo mesto zauzela je nastavnica muzičkog Andrea Karolji. Bili smo svi jako rećni kada nam je ona najavila da ćemo nakon završetka školske godine svi zajdeno otići na jedan mali izlet. Počeli smo sa pripremama i iščekivali smo s nestrpljenjem unapred određen dan.
I najzad, 16. Juna, u 16 sati okupili smo se na Ribarskom salašu u selu, gde su nas dočekali i bivši i sadašnji razredni. Vreme je bilo prelepo, sunčano. Sve je već bilo spremno za igru i druženje. Ponovo smo igrali stare, nama dobro poznate igre, koje smo rado igrali na ČOS-u sa nastavnikom Sekačem. Nakon malo više od sat vremena igre, dečaci su sa nastavnikom napravili vatru, a devojčice su očistile krompir i pripremile lepinje za pljeskavice. Dok je nastavnica Andrea pazila na ručak, dečaci su igrali fudbal, a devojčice odbojku. Bilo je i onih koji su se oprobali u pecanju. Ručak je bio jako ukusan u hladu, koji su nam pružala velika drveća. Još malo igre i svi smo bili umorni. Na putu ka svojim kućama prepričavali smo svoje doživljaje. Nadamo se da će ovaj naš mali razred u ovom sastavu završiti osmi razred i da ćemo još puno lepi stvari doživeti zajedno.
|
NAZAD
1387