Za sadašnju završnu generaciju već je prošle godine najavljeno da se, umesto dosadašnjeg prijemnog ispita, uvodi završni ispit. Taj ispit je obavezan za sve učenike, i položeni ispit predstavlja dokaz završene osnovne škole.
Praga znanja nema, dakle, bilo je dovoljno svakom učeniku samo da se fizički pojavi na ispitu. Dobijeni bodovi sa ispita su, ipak, značajni, jer se sabiraju sa bodovima na osnovu proseka na kraju šestog, sedmog i osmog razreda. Svaki učenik može maksimalno da osvoji 100 bodova, 60 preko proseka i još 20-20 na osnovu završnog ispita. Tu se još dodaju bodovi na osnovu rezultata na republičkim takmičenjima, mada našim osmacima takav uspeh nije pošao za rukom.
Druga novina završnog ispita je da svi učenici rade test u istoj prostoriji, tako je u našoj školi, u tu svrhu, izabrana fiskulturna sala. 16. maja naši učenici imali su tzv. probni završni test, gde su uslovi bili identični kao na pravom ispitu. Učenici su na taj način videli način organizacije i postupak celog ispita, uspeli su da savladaju tremu.
23. i 24. juna stigao je i veliki dan. Prvog dana su rađeni testovi iz maternjeg jezika, a drugog dana iz matematike. Rezultati su solidni, malo su ispod državnog nivoa, mada je to bilo karakteristično za sve seoske škole.
Sledi analiza iz matematike:
Minimum bodova na testu se kretao od 4 do 6, dok je maksimum između 17,5 i 18,5. Prosek po odeljenjima je 9,10 (za 8.1), 12,16 (za 8.2) i 11,02 (za 8.3). Kao i kod proseka, tako je i kod procenta uspešnosti rešavanja testova primetno veliko odstupanje među odeljenjima. U 8.1 taj procenat je 45,50%, dok je u 8.2 60,80% a u 8.3 57,74%. Broj učenika koji su rešili više od polovine testa je 7 u 8.1, a 14 u 8.2 i 8.3 odeljenju.
Na nivou škole procenat uspešnosti je 56,73%, a prosek je 11,15.
Ove godine na testovima iz jezika i matematike osmaci su imali 50% potpuno poznatih zadataka, 25% delimično poznatih i 25% nepoznatih zadataka.
Test nije bio težak. Ruku na srce, neke zadatke mogao bi rešiti i učenik 4. razreda. Struktura testa je bila slična najavljenom. Prvih 10 zadataka bilo je prema obrazovnim standardima iz osnovnog nivoa. Tu su učenici imali zadatak da uporede brojeve, rad sa osnovim računskim operacijama (stepenovanje, množenje, deljenje, sabiranje, oduzimanje), korišćenje osnovne funkcije, računanje površine, rad sa mernim jedinicama, čitanje grafikona. Ako gledamo analizu po zadacima, vidimo da su naši učenici od ukupno osvojenih 646,5 boda čak 452,5 pokupili na osnovu prvih 10 zadataka (što je tačno 70%).
Drugom grupom zadataka koji su bili iz srednjeg nivoa, obrađeni su proporcija, polinomi, uglovi, koordinatni sistem, površina geometrijskog tela, složeni procentni račun i jedan problemski zadatak. Na ovim zadacima osvojeno je 178,5 bodova (27,6%). Tri zadatka je bilo iz naprednog nivoa. Bio je jedan brojevni izraz, nejednačina i jedan problemski zadatak gde je najveći problem bilo pretvaranje merne jedinice ara i hektara u kvadratne metre. Mada je na te jedinice stavljen poseban akcenat prilikom priprema, učenici nisu znali da reše taj zadatak. Iz ovog dela osvojeno je svega 15,5 bodova što iznosi 2,4%.
Ako uporedimo naš uspeh iz matematike sa ostalim školama iz bečejske opštine, možemo konstatovati da smo među najlošijim školama (konkretnije, na pretposlednjem mestu). Jedino smo bolje uradili test od gradištanske škole. Sve ostale bečejske škole imaju veći prosek i procenat uspešnosti od nas. Dok vodeća škola ima 63% uspešnosti, naši učenici su rešili 56% od zadataka.
Kao što je već rečeno, veliko je odstupanje između rezultata po odeljenjima. Ako bismo na opštinsku rang listu stavili i naša odeljenja, onda bismo videli da bi 8.2 bio na odličnom 2. mestu, sa malim zaostatkom od vodeće škole „Sever Đurkić“. Na sredini bi bio 8.3, a 8.1 na poslednjem mestu. Od 20 zadataka, pomenuto odeljenje, iz čak 13 zadataka je rangirano na poslednjem mestu, što veoma utiče na opšti rezultat škole. Naravno, realnu sliku bismo mogli dobiti ako bismo za sve škole gledali i rezultate odeljenja, ali zbog obimnosti posla ta analiza nije urađena. Rang liste po zadacima pokazuju kako su rešili određene zadatke naša odeljenja u odnosu na ostale škole. 8.2 i 8.3 ostvarili su solidne rezultate. Interesantno je da su, kod čak 9 zadataka, pomenuta odeljenja najbolja u opštini. Pored toga što sva odeljenja imaju istog nastavnika, isti metod je korišćen u pripremi, baš se razlikuju rezultati po zadacima. Za 8.2 i 8.3 je primećeno da su samo kod 9 zadataka postigli sličan nivo uspešnosti, dok kod ostalih 11 zadataka baš imaju veliku oscilaciju. Ako bi i 8.1 imao sličan uspeh kao i ostala dva odeljanja, i školski rezultat bi bio daleko bolji. Ako dodamo i faktor popravnog ispita, onda je taj rezultat daleko bolji od onoga što smo očekivali pre ispita. Naime, od 59 učenika, 10 je imalo slabu ocenu iz matematike. Kod većine ovih učenika uspeh je ispod 50%. To su učenici, sa kojima je rađeno na osnovu prilagođenog programa. Ako uzmemo u obzir i te okolnosti, onda možemo biti zadovoljni. Takođe je zabeleženo veliko poboljšanje u odnosu na probni test.
Najbolji rezultat je ostvaren sa zadacima iz osnovnog nivoa. Napredni nivo je bio baš težak na opštinskom nivou. Poslednja 2 zadatka je rešilo samo 11% učenika (od naših niko!). Ako sumiramo ove podatke, i ako uzmemo u obzir uloženi rad preko cele godine možemo biti prezadovoljni. Bez obzira na to, što su praktično od januara vođene pripreme svake nedelje, da se u poslednjim mesecima stalno pričalo o važnosti završnog ispita, većina učenika nije to shvatila ozbiljno. Na pitanje nastavnika, kako je uspeo test, jedan učenik je odgovorio: „S obzirom na to da sam danas ujutro pogledao formule, super je bilo“. Pomenuti učenik imao je trojku na kraju 8. razreda, i sa takvom pripremom osvojio je 13 boda. Da je uložio malo više truda i rada, sigurno bi imao i više bodova. Tako je i sa većinom učenika. Sve je bilo važnije od pripreme. Svi su se bojali testova, a kada su imali mogućnost za pripremu, nisu to iskoristili. Sa druge strane, bilo je puno takvih učenika, koji su savesno odradili završni ispit. Oni koji su žrtvovali slobodno vreme za učenje, koji su redovno vežbali i spremali se i na časovima i na pripremama, rešili su testove veoma uspešno. Bez obzira na to da nemamo učenike sa 100%-nim učinkom, ipak možemo biti zadovoljni da imamo dosta učenika sa 17 i 18 bodova.
Iz maternjeg jezika rezultati su bolji od matematike. To važi i na državnom nivou. Po odeljenjima procenat uspešnosti je oko 5% viši, a u odeljenju 8.3 čak 15%. Naime, 8.3 i na opštinskom nivou ima zapažene rezultate. Minimum je 10 bodova, maksimum je 20, prosek je skoro 14 bodova što predstavlja 2. mesto na opštinskom nivou. Malo lošiji rezultat ima 8.2 dok je, sa velikim zaostatkom, najlošiji 8.1.
Prosek za našu školu iz maternjeg jezika je 12,76 (po odeljenjima: 8.1 – 9,90; 8.2 – 13,07; 8.3 – 13,95). Procenat uspešnosti je 63,79% (po odeljenjima: 8.1 – 49,50%; 8.2 – 65,34%; 8.3 – 73,10%). Broj učenika koji su uradili više od polovine testa je 8.1 – 8; 8.2 – 15; 8.3 – 19 (od 21). Broj zadataka koji učenici nisu ni počeli je neznatan (dok je kod matematike bilo takvih 19%). Imamo tri učenika, koji su rešili test bez ijedne greške.
Ako gledamo našu školu, u poređenju sa ostalim školama, tu smo na trećem mestu, sa zaostatkom od 10% od najbolje škole „Šamu Mihalj“ iz Bečeja. Velike razlike u uspesima naših odeljenja ima veliki uticaj na taj rezultat. Zaostatak odeljenja 8.1 od ostalih odeljenja je baš onaj procenat od 10%. Analiza se ne može osloniti na situaciju „ako bi“ nego moramo prihvatiti trenutnu situaciju.
Analiza iz srpskog jezika za 8.1
U 8.1 razredu ima 15 učenika. Raspon bodova na testu iz srpskog jezika kretao se od 3 do 17.
Prosek razreda je 9,90. Procenat uspešnosti je 49,50%. Rezultati koji baš i nisu za pohvalu. S obzirom na to da su pripreme počele još u prvom polugodištu, uspeh je trebalo da bude mnogo bolji.
Statistika kaže da su učenici 8.1 uradili tačno 49% zadataka, netačno 46%, polutačno 1% i nisu znali da reše 4% zadataka.
U odnosu na probni test koji je bio 16. maja, rezultati su bolji za 11%, ali to, opet, nije zadovoljavajuće.
Test se sastojao iz 20 zadataka. I statistika, po zadacima, bi bila ovakva...
Prvi zadatak u kojem je trebalo da se odredi šta je u tekstu bitno, a šta nebitno rešilo je samo 6 učenika ili 40%.
U drugom zadatku je trebalo da se zaokruži tačna ili netačna tvrdnja i to je znalo 10 njih ili 67%.
Traženu informaciju, u trećem zadatku, pronašlo je 60% učenika ili njih 9.
U četvrtom zadatku 9-oro učenika ili 60% je zaokružilo tačan odgovor.
Dokaz je pronašlo 58% učenika ili njih 8 u 5. zadatku.
U šestom zadatku je trebalo podvući reči u neformalnom govoru i to je uspešno rešilo 11 učenika ili 73%. Ovaj 6. zadatak je i ujedno zadatak na testu koji je znalo najviše učenika u 8.1 razredu.
Pravopisna pravila, u 7. zadatku, znalo je 10 učenika ili 67%.
U osmom zadatku pisanje velikog slova znalo je samo 5 učenika ili 33%. Prilično poražavajuće!
Deveti zadatak i opet pravopisna pravila tačno je uradilo njih 9 ili 60%.
Tačno značenje reči, u 10. zadatku, znalo je 10 učenika ili 67%.
Da povežu rečenične članove i njihove nazive u 11. zadatku, znalo je samo 4 učenika ili 27%.
53% učenika ili njih 8, u 12. zadatku, znalo je koji padežni oblik je pravilno upotrebljen.
Pitanja u 13. zadatku iz istorije jezika, pokušalo je da reši 7 učenika, od kojih je troje dobilo 0,5 a četvoro po 1 bod. U procentima to je 37%.
Značenje reči u 14. zadatku znalo je 67% ili 10 učenika.
Petnaesti zadatak je tražio znanje o podvrstama reči i nazivima njihovih gramatičkih kategorija, ali je to znanje izostalo i samo 1 učenik je rešio ovaj zadatak ili 7%.
Oblike kazivanja 16. zadatka znalo je 3 učenika ili 20%.
Stilsku figuru u 17. zadatku prepoznalo je 8 učenika ili 53%.
Književnonaučne vrste znalo je 7 učenika ili 47% u 18. zadatku.
60% ili 9 učenika je tačno odgovorilo na 19. pitanje.
Na 20. pitanje tačan odgovor je dalo njih 6 ili 40%.
Po učenicima bodovi bi bili ovakvi:
17 bodova – 1 učenik
15 bodova – 2 učenika
14 bodova – 1 učenik
13 bodova – 1 učenik
12,5 bodova – 1 učenik
11 bodova – 1 učenik
10,5 bodova – 1 učenik
8 bodova – 2 učenika
7 bodova – 1 učenik
6,5 bodova – 1 učenik
5 bodova – 1 učenik
3 boda – 2 učenika.
Opšti je utisak da je test bio lak, ali da na delu to baš i nije bilo tako. Ova generacija nema vremena da poboljša svoj uspeh, ali ovo može biti dobra lekcija generacijama koje dolaze, a ona je jasna: mora se mnogo više učiti.
Zaključak:
Rezultati male mature bolji su i iz srpskog jezika i iz matematike nego 2009. i prošle godine, jer je prosečan broj bodova za oba predmeta 13,45. Ministar Žarko Obradović kaže da je mala matura shvaćena ozbiljnije i da su đaci savesnije pristupili polaganju testa. Đaci osmog razreda u Srbiji na ovogodišnjem polaganju male mature postigli su bolje rezultate nego prethodnih godina, kada su se polagali kvalifikacioni ispiti za upis u srednje škole, rekao je ministar prosvete i nauke Žarko Obradović. Na ispitu iz srpskog jezika u proseku je ostvareno 13,89, iz matematike 13, a prosečan rezultat iz oba predmeta na polaganju male mature je 13,45 bodova od maksimalnih 20.
Prošle godine đaci su na testovima iz srpskog jezika osvojili 12,41, a iz matematike 10,16 bodova. Ovogodišnji rezultat bolji je i od rezultata iz 2009. godine.
"To pokazuje da su đaci mnogo savesnije, ovog puta, pristupili polaganju testova", rekao je Obradović.
Ovo upoređivanje bismo još proširili sa konstatacijom, da su zadaci za malu maturu daleko bili jednostavniji od onih zadataka koje su prošle godine tadašnji osmaci rešavali. Izuzev rezultata 8.3 iz maternjeg jezika, daleko smo ispod državnog proseka. To pokazuje da ima još prostora za napredovanje. Prvi put smo imali završni ispit, sada smo videli kako to u stvarnosti izgleda. Sledeće godine sa većim iskustvom pristupamo završnom ispitu i imaćemo i bolje rezultate!
|
NAZAD
1387