U јunu 2014. gоdinе, prvi put, ćе biti sprоvеdеn zаvršni ispit nа krајu оsnоvnоg оbrаzоvаnjа i vаspitаnjа kојi ćе, оsim tеstа iz mаtеrnjеg јеzikа i mаtеmаtikе, sаdržаti i kоmbinоvаni tеst znаnjа sа zаdаcimа iz biоlоgiје, istоriје, gеоgrаfiје, fizikе i hеmiје.

Dа bi sе učеnicimа, nаstаvnicimа i škоlаmа оlаkšаlе priprеmе zа оvаkаv zаvršni ispit, Мinistаrstvо prоsvеtе i nаukе i Zаvоd zа vrеdnоvаnjе kvаlitеtа оbrаzоvаnjа i vаspitаnjа priprеmili su kоmbinоvаni tеst i probno testiranje za gеnеrаciјu kоја је sаdа šеsti rаzrеd. Теst sа zаdаcimа iz čеtiri nаstаvnа prеdmеtа (hemija će biti uključena sledeće godine) dоstаvlјеn је škоlаmа, kао i uputstvо zа оcеnjivаnjе, sа rеšеnjimа i nаčinоm bоdоvаnjа. Svrhа оvоg tеstа је priprеmа i nаvikаvаnjе učеnikа dа pаžlјivо i fоkusirаnо čitаju tеkst zаdаtkа i аnаliziraju еlеmеnte kојi sе dајu u zаdаtku.

Rеzultаti kоmbinоvаnоg tеstа nе prеtvаrајu sе u оcеnе učеnikа i nе služе zа оcеnjivаnjе učеnikа. Оvе pоdаtkе prеdmеtni nаstаvnici ćе kоristiti dа bi аnаlizirаli rеzultаtе učеnikа i utvrdili teme i оblаsti u kојimа је pоtrеbnа dоdаtnа pоdrškа učеnicimа u priprеmаnju zаvršnog ispita.

U оkviru priprеmа zа uvоđеnjе trеćеg tеstа nа zаvršnоm ispitu 2014. gоdinе učеnici šеstоg rаzrеdа naše škole, u četvrtak 5. aprila 2012. godine, rаdili su kоmbinоvаni prоbni tеst iz biоlоgiје, istоriје, fizikе i gеоgrаfiје. Pitаnjа su bilа nеpоznаtа, а đаci su imаli dvа sаtа zа rеšаvаnjе 20 zаdаtаkа.

Test je bio predviđen u periodu od 8 do 10 časova. Učenici su bili raspoređeni u 4 učionice po sledećem rasporedu:

Učionica br. 1. (istorija) – 15 učenika

Učionica br. 2. (mađarski jezik) – 15 učenika

 Učionica br. 3. (biblioteka) – 17 učenika 

 Učionica br. 4. (matematika) – 16 učenika

Da bi testiranje proteklo u najboljem redu, izabrani su nastavnici za dežuranje po sledećem planu:

Odmah posle početka nastave učenici su raspoređeni u učionicama po predviđenom planu. Podeljene su šifre učenicima, pročitano je uputstvo koje se nalazi na prvoj strani testa. Još jednom su upozoreni učenici da sve pažljivo pročitaju, kao i na koji način treba da reše pojedine zadatke: da li zaokruživanjem, povezivanjem, dopunom teksta.

Tačno u 8 časova učenici su počeli da rešavaju test. Početna trema je polako nestala. Dežurni nastavnici su obezbedili nesmetan rad za vreme testiranja. Poštovalo se pravilo, da u prvih sat vremena niko ne sme napustiti učionicu. Bez obzira, što je većina učenika za 45 minuta rešila kompletan test, ipak su ih predali kada je prošlo 9 sati. Do pola deset svi su završili testiranje. Nastava se nastavljala dalje po važećem rasporedu. Prema rečima učenika, zadaci nisu bili teški. Bilo je nekoliko baš lakih zadataka.

U 10 sati su predmetni nastavnici krenuli sa pregledanjem testova po važećem ključu. Pregledači su bili sledeći nastavnici:

biologija: Piroška Bičkei, Marija Matić;

istorija: Katalin Forgač, Aleksandar Novkov;

geografija: Zoltan Sekač;

fizika: Rozalija Galus Junger.

Nakon pregledanja testova, informatičar škole, Atila Arpaš pristupio je obradi podataka. Posle obrade, podaci su elektronskim putem prosleđeni učenicima i nastavnicima.

ANALIZA REZULTATA

Na testiranju je učestovalo ukupno 63 učenika. Po odeljenjima, iz 6.1  i iz 6.2 po 20, a iz 6.3 23 učenika. Na njihove odgovore dobili smo ukupno 649 bodova, što daje prosek 10,30 po učeniku. Ako uporedimo sa rezultatima na završnom ispitu od prošle godine (koji iznosi 11,95), vidimo da još ima prostora za napredovanje. Po odeljenjima najbolji prosek ima 6.2 (10,90), zatim 6.3 (10,39), a najlošiji rezultat je u 6.1 (9,60). Po nastavnim jezicima primećujemo veliko odstupanje. Na srpskom nastavnom jeziku prosek je 9,60, dok je na mađarskom nastavnom jeziku 10,63. Interesantno je da smo, na kraju 3. kvartala, imali obrnutu situaciju. 6.1 je bio na prvom mestu, dok su 6.2 i 6.3 bili na poslednjim mestima.

Ako posmatramo rezultate po predmetima, dobijamo sledeću sliku: biologija – 3,09, istorija – 2,58, geografija – 2.03, fizika – 2,59.

Sledi redosled po predmetima, uzimajući u obzir i odeljenja:

BIOLOGIJA

Uglavnom možemo biti zadovoljni kako su uradili test. Četvrto pitanje je malo preuranjeno jer se o bolestima i vakcinaciji uči u 7. razredu, ali većina njih je znala odgovor. Za jedan prosečan razred, kao što su oni, to je dobar rezultat.

MAKSIMUM: 5 bodova (3 učenika)

MINIMUM: 0 bodova (1 učenik)

PROSEK: 3,09

IZNAD 50%: 3 zadatka

Procenat uspešnosti varira između 77% i 40%. Najviše imamo učenika sa 4 boda (21), zatim sa 3 (11) i 2 boda (10). Veliki procenat učenika (59%) uspešno je rešio zadatke, dok je i dalje prisutan veliki deo (35%) sa netačnim rešenjima. U odnosu na ostale predmete, ovde imamo najbolji rezultat.

ISTORIJA

U kombinovanom probnom testu, u delu iz istorije, tri pitanja su bila iz petog i dva iz gradiva šestog razreda. Učenici su više grešili kod lakših zadataka, tačnije kod onih (9. i 10. zadatak) gde je trebalo odgovoriti na osnovu odlomaka iz istorijskih izvora. Odgovori su se sami po sebi podrazumevali, trebalo je samo pažljivo pročitati tekstove. Rezultati bi bili mnogo bolji da su učenici radili sa više pažnje.

Test nije bio težak, ali oni nisu dovoljno dobro čitali pitanja, a pogotovo 2 pitanja vezana za odlomke iz istorijskih izvora.

Teško da se može očekivati više od učenika koji imaju 2 ili 3 iz ovog predmeta na kraju godine.

S obzirom da se nisu spremali i da je bilo naprečac testiranje, i da su bila tri pitanja vezana za peti razred nije ni tako loš rezultat, a kad se budu spremali možemo da se nadamo da će biti i bolje kod nekih, a neki su imali i tremu pa ih je i to omelo da bolje urade. 

MAKSIMUM: 5 bodova (4 učenika)

MINIMUM: 0 bodova (2 učenika)

PROSEK: 2,58

IZNAD 50%: 2 zadatka

Raspodela po bodovima izgleda veoma interesantno. Nema velikih odstupanja. Najviše ima učenika sa 3 boda (14) i po 10 učenika sa 1, 2 i 4 boda. Ako posmatramo prosek predmeta, možemo konstatovati da je test iz istorije urađen tačno na polovini uspešnosti.To pokazuje i procenat tačnih (49%) i netačnih rešenja (45%).

GEOGRAFIJA

Učenici su zadacima iz geografije pristupili dosta nesmotreno. Tako da ovi rezultati nisu pravi pokazatelji njihovog znanja. Učenike treba pripremiti za ovakav vid proveravanja. Zadaci su većinom bili iz gradiva petog razreda.

MAKSIMUM: 5 bodova (1 učenik)

MINIMUM: 0,5 bodova (3 učenika)

PROSEK: 2,03

IZNAD 50%: 2 zadatak

Na osnovu dobijenih podataka možemo zaključiti, da je test najteži bio iz predmeta geografije. Samo jedan učenik ima maksimum bodova, dok čak, 3 učenika ima 0,5 boda koji je bio minimum iz ovog predmeta. Dobra strana analize je, da su svi učenici bar nešto znali. Samo je na prvo pitanje (80%) i na četvrto pitanje (65%)_tačno odgovorilo više od polovine učenika, dok je na 3. (19%) i na poslednje pitanje (14%) broj tačnih odgovora je daleko iznad očekivanog. Ako uzmemo u obzir da je iz predmeta geografije skoro najviše negativnih ocena na kraju 3. kvartala i to baš u ovim odeljenjima (10), onda to nekako potvrđuje ovaj loš rezultat.

Ovde ćemo još napomenuti da su učenicima, koji su napisali skraćenice u 14. pitanju gde je trebalo napisati imena kontinenata, ti odgovori priznati. Tako da nije bilo gubljenja bodova, iako bi najbolje bilo da su učenici napisali kompletne nazive kontinenata. Možda bismo još mogli istaći da je i prostor za odgovor bio baš skučen, pa su učenici zato i pisali skraćenice za Severnu i Južnu Ameriku da bi im odgovor stao na tu jednu liniju.  

Skoro trećina učenika postigla je 1,5 bod, dok je minimum 0,5. Više od 3,5 bodova ima samo pet učenika. Procenat netačnih odgovora je veoma visok, iznosi 54%. Iz ovog predmeta smo imali najveći broj nepopunjenih odgovora (3%).

FIZIKA

MAKSIMUM: 5 bodova (2 učenika)

MINIMUM: 0 bodova (1 učenik)

PROSEK: 2,60

IZNAD 50%: 3 zadatka

S obzirom da se fizika smatra jednim od najtežih predmeta, ovaj test nam pokazuje, da nije baš tako. Rezultati su solidni. Imamo 3 zadatka koji su rešeni sa preko 50% uspešnosti. Međutim, 2. zadatak gde je trebalo samo pročitati trenutnu brzinu, urađen je sa svega 56% uspešnosti. To nam ukazuje na nedostatak praktičnog znanja i nepažnju kod naših učenika. 

Najviše učenika je osvojilo 3 (13), 3,5 (9) ili 4 boda (9 učenika). Deca su dobro odgovorila na polovinu pitanja, i imaju veliki procenat (10%) polutačnih odgovora. Pošto kod bodovanja nije tražen postupak rešavanja zadataka, nego je samo trebalo zaokružiti tačno rešenje, postavlja se pitanje, da li je to slučajno pogođeno rešenje, ili je to rezultat detaljnog računanja. To nikada nećemo saznati, dokle god budemo imali takve zadatke sa zaokruživanjem. 

ANALIZA PO ODELJENJIMA

MAKSIMUM: 15,5 BODOVA

MINIMUM: 5 BODA

PROSEK: 9,60

IZNAD 50%: 10 zadataka

NAJVEĆI USPEH: kod pitanja broj 11 (trebalo je odrediti tačnost rečenice)

NAJLOŠIJI USPEH: kod pitanja broj 12 (5%) – geografski znaci

BROJ UČENIKA SA ILI_IZNAD 50% USPEŠNOSTI: 8 (40%)

NAJUSPEŠNIJI UČENICI: Nada Gagić (15,50), Predrag Đurković (15,00) i Ivan Tobdžić (13,50).

MAKSIMUM: 15,5 BODOVA

MINIMUM: 2,5 BODA

PROSEK: 10,90

IZNAD 50%: 12 zadataka

NAJVEĆI USPEH: kod pitanja broj 18 (90%) – određivanje pravca i smera delovanja sile Zemljine teže

NAJLOŠIJI USPEH: kod pitanja broj 13 (10%) – povezivanje reka sa nizijama reke kroz koje one protiču, pitanje broj 15 (10%) – povezivanje privrednih delatnosti sa privrednim granama

BROJ UČENIKA SA ILI IZNAD 50% USPEŠNOSTI: 15 (75%)

NAJUSPEŠNIJI UČENICI: Lajoš Neorčik (15,5), Kornel Šoljmoši (15), Anastazija Pataki sa 14 bodova

MAKSIMUM: 18 BODOVA

MINIMUM: 6 BODOVA

PROSEK: 10,39

IZNAD 50%: 11 zadataka

NAJVEĆI USPEH: kod pitanja broj 8 (91%) – koji oblik vladavine iz antičkog doba postoji u većini današnjih država

NAJLOŠIJI USPEH: kod pitanja broj 13, 15 i 20 (sva sa svega 17%)

(13. pitanje: povezivanje reka sa nizijama reke kroz koje one protiču, 15. pitanje: povezivanje privrednih delatnosti sa privrednim granama i 20. pitanje: znamo brzinu i vreme, treba izračunati pređeni put)

BROJ UČENIKA SA ILI IZNAD 50% USPEŠNOSTI: 11 (55%)

NAJUSPEŠNIJI UČENICI: Sabolč Kasaš (18), Šara Kormanjoš (16), Tamaš Sabo (14,5)

Ako posmatramo odeljenja, možemo zaključiti sledeće: 6.1 je generalno malo slabiji zbog velikog broja učenika ispod 10 bodova (60%). 6.3 ima veliku oscilaciju, dok najizjednačeniju sliku pokazuje 6.2, gde možemo reći da postoji najmanji broj učenika koji su loše uradili test. Kod njih je i najveći broj pitanja, na koji je tačno odgovoreno bar sa 50%.

Ako sumiramo podatke na nivou škole, dobijamo sledeću sliku.

Ovde se vidi da je generalno samo na 10 pitanja odgovoreno preko 50% uspešnosti (biologija 3, fizika 3, geografija 2 i istorija 2). Iz geografije nijedan odgovor nije dostigao ni onu najmanju granicu od 50%.

Pitanja na koja je najuspešnije odgovoreno su sledeća:

11. pitanje: odrediti tačnost rečenice (74%);

8. pitanje: koji oblik vladavine iz antičkog doba postoji u većini današnjih država (71%);

1. pitanje: povezivanje osnovnih svojstava živih bića sa detaljnijim opisima;

4. pitanje: zašto je dečja paraliza u poslednje vreme izuzetno retka (70%);

18. pitanje: određivanje pravca i smera delovanja sile Zemljine teže.

Najmanje uspeha naši učenici su imali kod sledećih pitanja:

15. pitanje: povezivanje privrednih delatnosti sa privrednim granama (13%);

13. pitanje: povezivanje reka sa nizijama reke kroz koje one protiču (17%).

Nakon ove analize treba napraviti plan za bolju pripremu po predmetima i po odeljenjima. Teško ćemo nešto značajnije postići kod onih učenika koji redovno na kraju kvartala imaju opomene. Po dosadašnjim iskustvima, uvek ćemo imati jedan deo učenika sa boljim rezultatima (oni koji će se i spremati), dok će nam jedan deo učenika kvariti sliku, pošto znaju da će, svakako, položiti završni ispit, dakle, ništa ih neće motivisati. Nedostaje nam praktično znanje i osećaj odgovornosti kod učenika. Teško možemo očekivati da ćemo to dobiti ovakvim redovnim testiranjima.