Pozdravljamo Rebeku Pataki , koja je u školskoj 2011/2012. godini postala đak generacije. Povodom toga postavili smo joj nekoliko pitanja.
Da počnemo odmah od početka. Čega se sećaš iz prvih dana?
Sećanja na prve dane u školi su mi jako mutna. Stisnula sam maminu ruku i jedva sam pronašla kapiju škole. Nisam smela pustiti maminu ruku, ali ona me je ohrabrivala, da slobodno idem kod ostale dece, jer oni su mi drugari iz razreda i da će sve biti u redu. Kada sam stigla do njih, primetila sam nekoliko poznatih lica, smirila sam se i u sledećim danima je već lakše išlo upoznavanje.
Šta je bilo najteže kad si postala školarac? Koliko su ti pomogli roditelji u prvim godinama?
Najteže je bilo lepo pisanje, pošto pisati i čitati sam znala. Mama mi je u svemu pomagala. Bilo je naravno i toga, da sam napisala domaći zadatak, a ona ga je pregledala i obrisala, i tražila da ponovo napišem, ali lepše.
Mnogi doživljavaju prelazak iz četvrtog u peti razred kao tragediju. Kod tebe kako se to desilo?
Za mene to nije bila tragedija. Ja sam jedva čekala da pređem u više razrede. Kad god su pričali o višim odeljenjima, ja sam sa poštovanjem gledala u njih, jer su oni bili tako veliki, a i ja sam htela biti velika.
Znači onda jedva si čekala prelazak?
Da, prihvatila sam prelazak kao izazov.
Koji su ti bili omiljeni predmeti?
Više predmeta sam volela, ali od početka mi je biologija bila omiljena i to mi je i išlo najbolje.
Da li si imala neke teškoće u višim razredima?
Tako teške teškoće nisam imala. Sve više vannastavnih časova sam prihvatila, i sa tim i slobodno vreme i vreme za odmor mi se smanjilo. Fizika mi je ponekad predstavljala problem, ali malo sam razmislila i posle sve se sredilo.
Znači teži predmeti su predstavljali mali problem?
Da.
Kakav ti je bio prosečan dan u osmom razredu?
Pre podne naravno škola, posle trk kući, uzela par zalogaja u usta, i žurila na jedan vannastavni čas pa na drugi. Kad sam završila sa časovima, kod kuće sam uradila domaći, naučila i uveče sam išla na plesne probe i tek posle na spavanje.
Molim te reci nekoliko reči o razredu. Spolja izgleda kao jedna mala grupa, koja predstavlja celinu. Stvarno je tako?
Nadam se, ako drugi tako vide, onda je i tako, i nadam se da će i tako ostati. Sad kad više ne idemo u isti razred, i dalje ćemo zajedno ići na žurke, i da drugarstva koja su se sklopila tokom osam godina, da će opstati, i da ćemo uvek biti drugari.
Koja su tri događaja kojih se rado sećaš iz osnovne škole?
Više od tri imam. Prvi koji jako pamtim je kraj četvrtog razreda. Učiteljica je priredila malu žurku, na što smo joj jako zahvalni. Donela je tortu, slušali smo muziku, pomerili smo klupe i plesali smo. To nam je bila prva žurka gde nismo igrali igre, nego smo plesali na muziku.
Opustili ste se.
Da,da. Nismo samo igrali nego smo i plesali. To je kod svakoga ostalo u sećanju. Naravno kraj je bio malo tužan, pošto smo se opraštali od učiteljice.
Drugi doživljaj je odmah sa početka petog razreda. Posle prvog časa koji je bio fizičko, gde su nas nastavnici umorili, barem nama se tako činilo. Drugi čas nam je bila matematika i dok smo se penjali stepenicama, koje su bile beskrajne još više smo se umorili. Seli smo u hodnik ispred kabineta, a nastavnica je imala težak zadatak da nas sve pokupi.
A možda treći...
A treći sa kraja petog razred, ekskurzija, mali piknik na streljaškom terenu. Kako sam saznala od ostalih, kod svakoga je ostavio dubok trag. Hteli smo to ponoviti, ali nažalost nije uspelo. Rado se sećam kako smo igrali, prskali, pekli roštilj.
Onda je to takav doživljaj koji svako pamti.
Ima još jedan. Na kraju osmog razreda kada smo se opraštali. Razna osećanja su se mešala u nama, završava se jedan period u našim životima i počinje novi. Bili smo tužni, opraštali smo se od nastavnika, drugara, od radnika škole, ali DJ nam je obezbedio dobru, nezaboravnu atmosferu. Tada smo shvatili da tu više nećemo doći učiti.
Razna sećanja imaš u sebi.
Na maturskoj proslavi, kada je direktor izgovorio tvoje ime, šta si osetila? Da li si mislila da ćeš ti biti pobednica?
Na početku kada je direktor govorio uvodni deo, tih trenutaka se ne sećam tačno. Od kandidata svi su se nadali da će biti pobednici. Kad su mi izgovorili ime, kao da nisu moje ime rekli. Svi su me pogledali, tapšali su a ja sam krenula prema pozornici. Imala sam osećaj da sam neka druga osoba, kao da ne ja, nego jedna druga osoba se penje gore. Osećala sam veliku radost, kao ... U mom sećanju postoje mnogi detalji koji nedostaju.
Tek kasnije si razmislila, šta se desilo sa tobom.
Ni posle par dana nisam mogla shvatiti.
U ovoj školskoj godini jako je bilo tesno takmičenje. Ne samo školski rezultati, nego i vannastavni rezultati su dosta uticali na krajnji rezultat. Kaži nam nekoliko reči o tim aktivnostima.
Ples jako važnu ulogu igra u mom životu. Svako veče sam išla na plesne probe. Oba plesa sam jako volela. Kroz moderne plesove sam imala uvid u takmičenja. Na svako takmičenje smo putovali, i sa svakog smo se vratili sa lepim osećanjima i bogatijim iskustvom.
Sa narodnim igrama smo učestvovali na raznim smotrama, a takmičarski duh nije nedostajao.
Privatni časovi su bili važni. Engleski jezik sam htela na višem nivou naučiti, nego u školi. A i srpski jezik nam je potreban.
Slobodno vreme si posvetila jezicima?
Da.
Kakva je definicija za đaka generacije? Šta treba da to neko postigne?
Definiciju baš ne bih znala reći. Ja sam samo radila ono što sma morala, što mi je bila dužnost, i što mi je bilo od koristi. Nisam zato učila da postanem đak generacije, nije mi to palo na pamet. Ne. Malo sam razmišljala unapred, ako učim, onda mogu upisati željenu srednju školu i posle mogu se baviti onim što znam i da se dobro osećam.
Ne može se tačno odrediti, šta treba raditi.
Uspešno si uradila završni ispit, i već od tada si se upisala u željenu srednju školu. Gde nastavljaš dalje školovanje, i zašto si se opredelila da to bode na prvom mestu?
Srednju medicinsku školu sam izabrala u Senti. Zato sam je izabrala, jer ne moram nigde da stanujem, nego mogu putovati. Još tačno ne znam čime želim da se bavim kad porastem. Mislim, da opšti smer će me usmeriti na pravi put. Nadam se da sledeće četiri godine ću imati vremena da razmislim, i kao što sam i pre rekla volela sam biologiju, posebno deo o čoveku.
Imaš ciljeve za dalje? Posle srednje šta planiraš?
Posle srednje želim da nastavim školovanje, na nekoj višoj školi ili fakultetu, ali još ne znam koji smer. Nadam da ću se za četiri godine se odlučiti.
Na kraju šta poručuješ, savetuješ drugarima koji su ostali u školi?
Da budu uporni, i da se nikada ne odreknu svojih snova. Ne uzimaju suviše lako osnovnu školu, jer daje dobru osnovu, da lakše možemo pretvoriti snove u realnost.
Hvala što si odvojila malo vremena.
Želimo ti uspešne srednjoškolske godine, a kasnije i fakultetske. Želimo da ti se svi snovi, planovi ostvare u životu.
NAZAD
1387