Dana 29. i 30. novembra održano je inicijalno testiranje učenika, prvog dana iz maternjeg jezika, a drugog iz matematike. Svi naši sadašnji osmaci, dakle njih 74-oro prisustvovalo je na toj proveri. Na srpskom nastavnom jeziku 18 učenika, a na mađarskom nastavnom jeziku 56 učenika.

Od preostalih neiskorišćenih testova od prošlogodišnjeg završnog ispita, učenici su popunili 3. test iz matematike i 1. test iz maternjeg jezika. Pošto testovi sadrže i pitanja, zadatke vezane za gradivo osmog razreda, učenici nisu radili 3 zadatka iz matematike (8.-linearna funkcija, 11.-valjak, kupa, lopta i 19.-statistika) i 10. zadatak iz mađarskog jezika. Zbog ovih okolnosti, teško je pričati o prosečnim bodovima, jer ti pokazatelji nisu toliko merodavni. Iz maternjeg jezika taj prosek je 8.66, iz matematike 7.61, dok je na nivou škole 16.27. Daleko više možemo videti iz procenata uspešnosti. Po predmetima je sledeći: iz matematike 44.75%, iz maternjeg jezika 45.01%, za oba predmeta je 44.89%.

RANG LISTA PREDMETA

Ako analiziramo učinak odeljenja po predmetima, primećujemo jednu interesantnu situaciju. Oni obrazuju jedan veliki sendvič, sa omotom od matematike i kremom od maternjeg jezika. Samo matematika u odeljenjima 8.3 i 8.2, zatim mađarski jezik u 8.2 ima učinak iznad 50%, dok najlošiji učinak rezultiran u 8.4 iz matematike sa svega 31,54%.

RANG LISTA ODELJENJA

Rang lista odeljenja nam pokazuje sličnu sliku. Imamo dva jaka odeljenja sa preko 50% učinka, i dva odeljenja sa ispod 40% rezultata. Na osnovu ovih pokazatelja možemo konstatovati da ova razlika kod odeljenja više je rezultat sastava odeljenja, nego razlika po predmetima.
Na rang listi najboljih učenika od 74 učenika samo je njih 17 sa većim učinkom od 60%. Četiri učenika su postigla rezultat iznad 75% (dva iz 8.2 i dva iz 8.3).

STRUKTURA USPEHA

Posmatrajući raspored uspeha po predmetima, vidimo da iz oba predmeta najviše ima učenika sa uspehom između 40% i 60%, zatim je odmah tu i sledeća kategorija (20%-40%). Maternji jezik deluje malo kompaktnijim, kod matematike više su prisutni elementi krajnjosti. Iz gornje tabele vidimo, da čak 8 učenika ima uspeh iz matematike ispod 20% uspešnosti. Ako postavimo prag od 5 (25%) boda kao uslov za ulazak u prvi krug raspodele, 14 učenika iz matematike i 10 iz maternjeg jezika bi morao da sačeka drugi krug rangiranja.
Iz matematike jedna učenica je osvojila maksimum bodova (17), dva učenika su imala 15 bodova (88%), dok iz maternjeg jezika najviše bodova su imala dva učenika sa po 15,5 boda (81,58%). Najmanji broj bodova iz matematike je 0, a iz maternjeg jezika 2.

NAČIN REŠAVANJA ZADATAKA

Učenici su za svaki zadatak mogli usvojiti 0, pola ili ceo bod. Posebno smo označili, ako nisu ni počeli dotični zadatak. 43% zadataka su tačno, dok su 46% pogrešno rešili. Neznatan procenat imamo za neurađene i za one zadatke, gde su dobili pola boda. Iz ovoga se vidi, da su naši učenici dosta nesigurni kod rešavanja takvih zadataka. Sličan raspored imamo i po predmetima.

UPOREĐIVANJE PODATAKA SA TESTOVIMA IZ PROŠLE GODINE

Kao što je napomenuto, učenici nisu radili svih 20 zadataka iz svih predmeta. Zato, ako pogledamo prosečan broj bodova, vidimo da jako zaostajemo od rezultata od prošle godine. Na prošlom inicijalnom testiranju isto se radilo manje zadataka, i manjak prosečnog boda od 4,43 zvuči katastrofalno. Naročito iz predmeta matematike vidimo veliko odstupanje. Rezultat iz matematike za najbolja odeljenja (8.2 i 8.3) je na onom nivou, kojeg smo očekivali. Procenat uspešnosti međutim sve otkrije. Vidimo da imamo negativnu tendenciju od 55% - 50% - 45%. Dakle svaki put (to znači polugodište) gubimo 5% uspeha. Predmeti variraju, a to uveliko zavisi od težine trenutnog testa. Isto tako, imamo drastičan pad procenta tačno rešenih zadataka. Jedino je broj učenika, koji su postigli rezultat više od 50%, se povećao. To ukazuje na krajnosti u znanju učenika (odnosno veliki broj onih učenika, čiji su rezultati daleko ispod očekivanog).
Ovakav pad uspeha ne bi trebalo da bude iznenađenje, u senci (ne)uspeha iz prvog kvartala. Podsećamo, da smo ove godine imali najlošiji rezultat 9 godina unazad. I to baš u onom delu, gde su najlošiji učenici u pitanju.

Predmetni nastavnici već uveliko rade sa osmacima na pripremi za završni ispit. Ovo je dobra prilika, da vide gde su, dokle su stigli, koje su najkritičnije oblasti, koje moraju bolje savladati. Trebalo bi više raditi sa onim učenicima, koji su inače malo lošiji na časovima. Problem, što ovi učenici pored toga što slabo (ili nikako) ne dolaze na pripreme, čak ni ne važbaju kod kuće dovoljno (bolje reći ništa). Tu bi mogli eventualno sa angažovanjem roditelja da postignemo neki efekat.
Da li će preduzete mere imati pozitivnog efekta, videćemo u maju tokom probnog testiranja.