Učenici sedmih razreda ove školske godine posetili su Beograd i to u četvrtak 9. maja 2013 godine. Na ekskurziju je išlo 15 učenika iz 7.1 razreda, 13 učenika iz 7.2 i 15 učenika iz 7.3 razreda. Ukupno 43 učenika je išlo na ekskurziju. Njihovi pratioci su bili Božović Karolj – rukovodilac ekskurzije, Sabo Andrea – nastavnica hemije i Kovač Nela – razredni starešina 7.3 razreda.

Nakon što su se učenici udobno smestili u autobus, pročitali smo imena da proverimo da li su svi prisutni. Krenuli smo malo posle 7 sati. U Beograd smo stigli oko pola 10. Prvo što smo obišli bio je hram Svetog Save. Pogledali smo untrašnjost i spoljašnost prelepog hrama koji, iako se gradi već 10 godina, još će proći dosta vremena dok se završi. Posle obilaska hrama, prošetali smo do muzeja „Nikola Tesla” gde smo pogledali remek-dela čuvenog našeg naučnika, kao i film o njegovom životu i stvaralaštvu, neke od njegovih ličnih stvari i odeću, pa i urnu.

Program se nastavio posetom stadiona Fudbalskog kluba „Crvena Zvezda”, gde smo nažalost mogli samo da bacimo pogled na trenutak na stadion i morali smo da krenemo dalje jer nismo mogli da uđemo unutra, da bismo taj fenomenalni stadion videli i izbliza. Poseta Avalskom tornju je usledila posle obilaska muzeja, a omogućila nam je prelep pogled na Beograd sa više od 100 m visine. Nešto pre 14 časova smo krenuli na ručak koji su nam spremili na Adi Ciganliji u restoranu „Oaza”. Nažalost, tu je došlo do problema jer smo zalutali – ni vodič ni šofer nisu znali gde je to pa smo izgubili više od sat ipo vremena. Trebali smo stići oko 14-15h, ali smo mi stigli u restoran tek u 16:30 časova. Bili smo jako gladni i umorni i siti traženja restorana i to negodovanje smo preneli organizatorima ekskurzije. Ručak je na sreću bio jako ukusan. Sastojao se od supe sa rezancima, bečke šnicle i pomfrita sa zelenom salatom. Jedino nam je falilo neko piće i desert, ali snašli smo se jer smo se zasladili sladoledom i raznim sokovima i vodom. Nakon ručka, u 18 časova stigli smo do Muzeja vazduhoplovstva, gde smo posmatrali razne avione i čuli interesantne priče o razvoju našeg vazduhoplovstva. Posle muzeja otišli smo do zoološkog vrta, ali već je bilo kasno (oko 19:20 časova), tako da smo jedva videli nekoliko životinja, većina njih se već povukla i spavala. Kad smo izašli iz zoološkog vrta, već je pao mrak, tako da nismo išli do Kalemegdana, ni spomenika Pobedniku, nismo videli ni ušće Save u Dunav, iako je to sve bilo u programu. Agencija takođe nije ni častila đake posetom bombondžijskoj radnji, iako je to takođe bilo predviđeno u programu obilaska. Krenuli smo kući negde posle 20 h i stigli u 22.30 h ispred zgrade naše škole.

Naše lično mišljenje, kao nastavnika i učesnika u ovoj ekskurziji, je nezadovoljstvo organizacijom iste. Sve smo obišli na brzinu, nigde nismo nimalo zastali, posmatrali, žurili smo svuda, stali smo samo na trenutak da bismo se slikali, i već trkom na sledeće mesto... Mnogo toga je bilo u programu, ali nije se sve moglo u jednom danu detaljno da se pogleda i da se uživa u tome. Nismo imali nimalo slobodnog vremena da uživamo u tome što smo zajedno bez ikakvih obaveza, nije niko mislio na to da je Beograd ogroman grad sa groznim saobraćajem, gubi se skupoceno vreme dok se stigne iz jednog mesta na drugo... Vodič i šofer su bili jako prijatni ljudi, ali ne baš stručni, jer nisu znali gde je restoran i tu smo izgubili skoro 2 dragocena sata u potrazi za istim. Vodič je pričao samo na srpskom jeziku, tako da uslugu dvojezičnog turističkog vodiča nismo imali. Nastavnici su tu ulogu morali sami da obavjaju.

Što se tiče mišljenja učenika o ekskurziji i njihovih utisaka, oni su popunili jednu anonimnu anketu narednog dana i rezultati su sledeći.

Svideo im se ručak, atmosfera, mesta koja smo posetili.

Nije im se svidelo sledeće:

• ručak je bio jako kasno (oko16.30h) i nije bilo pića i deserta uz ručak;
• što smo se izgubili i nismo našli restoran;
• što smo se previše slikali;
• to da smo previše vremena proveli u autobusu i sve smo pogledali samo u žurbi;
• što nismo mogli da uđemo na stadion Marakana (FK Zvezda), a stadion JNA (FK Partizan) bi učenici takodje rado pogledali, što ne bi bilo na odmet da se razmotri;
• što nije bilo dvojezične usluge od strane vodiča i što šofer ne poznaje bolje Beograd.

Prosečna ocena koju su učenici dali za ekskurziju je 4.

Sve u svemu, svidela nam se ekskurzija, ali treba da se zamislimo i zapitamo šta je u stvari cilj tog puta i koliko toga možemo da uvrstimo u jednodnevnu ekskurziju, da ne bismo izgubili ono najvažnije – da se lepo provedemo svi zajedno (i učenici i nastavnici) i  da se družimo i odmorimo svakodnevnih obaveza i škole i da se vratimo kući odmorni i puni doživljalja i ponekih interesantnih fotkica.