Samovrednovanje je postupak kojim se vrednuje sopstvena praksa i sopstveni rad, polazeći od analize šta je i kako urađeno. Tri osnovna pitanja su u središtu procesa samovrednovanja:

Koliko je dobra naša škola?
Kako to znamo?
Šta treba da učinimo da bude još bolja?
Cilj samovrednovanja je unapređivanje kvaliteta rada škole.
Rezultati samovrednovanja škole predstavljaju osnovu za izradu kako akcionih planova, tako i razvojnog plana za period od tri do pet godina.

Samovrednovanje/vrednovanje vrši se po ključnim oblastima. Svaka ključna oblast je podeljena na područja vrednovanja po sadržinsk i sličnim celinama unutar kojih vrednujemo ostvarenost kvaliteta.

Naša škola se pre šest godina uključila u proces vrednovanja i samovrednovanja rada škole. Od tada smo svake školske godine odabrali jednu ključnu oblast koju smo vrednovali.
Predmet samovrednovanja u ovoj školskoj godini je ključna oblast Podrška učenicima, koja obuhvata 4 područja vrednovanja:

1. Briga o učenicima
2. Podrška učenju
3. Lični i socijalni razvoj
4. Profesionalna orijentacija

U priručniku za samovrednovanje i vrednovanje rada škole u okviru ove oblasti postoje upitnici za nastavnike, roditelje i učenike. Za ciljnu grupu smo odabrali učenike osmog razreda i njihove roditelje. Svaku grupu ispitanika smo posebno anketirali, tako da su roditelji osmaka anonimne upitnike popunili u martu na održanim roditeljskim sastancima, a nastavnici su date upitnike popunili u istom mesecu samo elektronskim putem.

Učenici osmog razreda upitnike preuzete iz priručnika i pripremljene u elektronskoj formi su popunili 29.04.2013. godine u Digitalnoj učionici po sledećem rasporedu: 8.1 na 2. času, 8.4 na 3. času, 8.3 na 4. času i 8.2 na 5. času. Pred samog anketiranja pedagog, Oršolja Keler je objasnila učenicima šta je samovrednovanje rada škole, sa kojim ciljem se vrši i ukratko predstavila odabranu ključnu oblast „Podrška učenicima”. Dodala je da su upitnici anonimni, koji traže od ispitanika dve vrste procene: procenu važnosti datog iskaza i procenu tačnosti tvrdnje, odnosno stepena prisutnosti. Reč je preuzeo professor informatike, Atila Arpaš i detaljno objasnio učenicima način popunjavanja upitnika elektronskim putem. Za anketiranje takvog formata su primenjeni obrasci, koji su razrađeni od strane Googla. Primenom ovakvog načina prikupljanja podataka uštedeli smo mnogo papira (skoro 320 listova), a došlo je i do značajne uštede vremena. Ponovo se pokazalo, da su mogućnosti rada u Digitalnoj učionici raznolika, jer može da se primenjuje i za administrativnu namenu i realizaciju takvih i sličnih zadataka.
Posle uvodnih objašnjenja naši osmaci su pristupili linku za anketu i svi su u isto vreme radili na popunjavanju upitnika, kojih je bilo ukupno četiri. Pomoću povratne informacije i evidencije na centralnom računaru je praćeno da li su svi učenici pravilno popunili date obrasce. Sam system nije ni prihvatao i snimio pristigle odgovore, dok je neki odgovor iz upitnika nedostajao. Podaci snimljeni u centralnoj tabeli su sumirani i statistički prerađeni. Posle jako kratkog vremena smo već bili u mogućnosti da rezultate ispitivanja prikažemo u tabelarnoj i procentualnoj formi, pa samim tim nije bilo potrebe za dugotrajnim procesom unošenja podataka, nego smo mogli odmah pristupiti analizi podataka.

Pomoću ovog istraživanja smo prikupili značajne podatke, koji olakšavaju školi da izdvoji prioritete po izvršenom samovrednovanju.
Zahvaljujemo se svim učesnicima na saradnji!