Na testiranju je učestovalo ukupno 54 učenika. Po odeljenjima, iz svakog odeljenja po 18 učenika. Na njihove odgovore dobili smo ukupno 551 bod, što daje prosek od 10,20 bodova po učeniku (prošle godine prosek generacije je bio 10,30). Procenat uspešnosti ovog kompozitnog ispita je 51,02% (prošle godine je bio 51,51%).

Po odeljenjima najbolji prosek ima 7.2 (11,39 – prošle godine 10,90), zatim 7.1 (9,86 – prošle godine 9,60), a najlošiji rezultat ove godine je u 7.3 (9,36 – prošle godine 10,39). U odnosu na prošlu godinu, došlo je do zamene mesta odeljenja 7.1 i 7.3, što je u velikoj meri rezultat pada proseka u 7.3 za jedan bod). Isti redosled smo imali na tromesečju što se tiče broja negativnih ocena po odeljenjima, dakle ovi rezultati su realni.

Po nastavnim jezicima kao i prošle godine primećujemo veliko odstupanje. Na srpskom nastavnom jeziku prosek je 10,58 (bilo je 10,63), dok je na mađarskom nastavnom jeziku 10,01(bilo je 9,60).

Ako posmatramo rezultate po predmetima, dobijamo sledeću sliku: biologija – 2,70; istorija – 2,06; geografija – 2,41; fizika – 1,08; hemija 1,95.Prošle godine ovim testom je bio obuhvaćeno samo 4 predmeta, pošto se hemija uči od 7. razreda. Učenici iz svakog predmeta dobili su po 5 zadatka, a ove godine samo 4. Upravo iz tog razloga, ne možemo relevantno uporediti proseke predmeta, nego umesto toga to činimo sa procentom uspešnošću. To izgleda ovako:

Vidimo, da se poboljšao uspeh iz biologije (5,85%) i iz geografije (19,39%). Iz istorije naši učenici su postigli skoro identičan rezultat, kao i prošle godine (smanjen je za 0,20%). Hemiju ne možemo uporediti, dok beležimo jedan veliki pad uspeha iz fizike (pad od 24,82%). Naravno, iz ovih podataka ne može neke validne zaključke doneti. Po mišljenju predmetnih nastavnika, 4 pitanja nije dovoljno da se oceni trogodišnje znanje učenika. Nije isto, ako su zadaci iz ove školske godine (kao iz geografije) ili se pojavljuje i gradivo prethodnih godina. Nije isto, da li treba rešiti neki zadatak (kao iz fizike) ili je dovoljno samo zaokružiti već ponuđeni odgovor, ili dopuniti rečenicu. Veliki broj nezapočetih zadataka iz fizike upravo je rezultat tih tipova računskih zadataka. Opšti uspeh je smanjen za 0,49%, mada po očekivanju trebalo bi da imamo pozitivno napredovanje (otpadanja onih najlošijih učenika iz šestog razreda, iskustvo i učenika i predmetnih nastavnika).

 
ANALIZA PO PREDMETIMA

BIOLOGIJA

MAKSIMUM: 4 boda (7 učenika)
MINIMUM: 0,5 boda (1 učenik)
PROSEK: 2,70
USPEH PO ZADACIMA: 59%, 89%, 83%, 39%

Procenat uspešnosti varira između 39% i 89%. Biologija i dalje je najjači predmet (kao i prošle godine). Najviše imamo učenika sa 2,5 boda (17), zatim sa 3 (11) i s a 1,5 3,5 i 4 boda (7). Veliki procenat učenika (60%) uspešno je rešio zadatke, dok je i dalje prisutan veliki deo (25%) sa netačnim rešenjima.

ISTORIJA

MAKSIMUM: 4 boda (6 učenika)
MINIMUM: 0,5 boda (5 učenika)
PROSEK: 2,06
USPEH PO ZADACIMA: 30%, 80%, 33%, 63%

Učenici kao su podeli zadatke iz istorije. Kod 2 zadatka uspeh je prihvatljiv, a kod ostala dva zadatka samo je njih trećina osvojila bod. Najviše ima učenika sa 3 boda (12), zatim sa 1 bodom (11) i 2 boda (8). Ako posmatramo prosek predmeta, možemo konstatovati da je test iz istorije urađen tačno na polovini uspešnosti. To pokazuje i procenat tačnih (48%) i netačnih rešenja (44%). Interesantno je da smo i prošle godine imali sličnu rasporedelu.

 
GEOGRAFIJA

MAKSIMUM: 4 boda (1 učenik)
MINIMUM: 0,5 boda (2 učenika)
PROSEK: 2,41
USPEH PO ZADACIMA: 63%, 59%, 35%, 83%

Statistički gledano geografija daje najidealniju sliku. Skoro svi zadaci su rešeni preko 50% uspešnošću (izuzev 3. zadatka – 35%). Kod raspodele po bodovima, većina naših učenika se nalazi na sredini (u intervalu 1,5-3,5), a na krajevim jedva imamo nekoga. Skoro polovina zadataka je tačno rešena (48%) a ostatak sa pola ili sa 0 boda (26%-24%). 4 nezapočeta zadataka smo pronašli prilikom pregleda testova.

 
FIZIKA

MAKSIMUM: 4 boda (1 učenik)
MINIMUM: 0 boda (14 učenika)
PROSEK: 1,08
USPEH PO ZADACIMA: 69%, 23%, 2%, 15%

Na osnovu analize jednoobrazno možemo zaključiti, da je test iz fizike bio najteži. Kod prvog zadatka još imamo jedan solidan procenat uspešnosti (69%). Kod ostalih zadataka (162) imamo samo 11 tačnih odgovora, tako da su poslednja dva zadatka rešena od strane samo jednog učenika. Pored tog maksimuma od 4 boda, sledeći rezultat je 2,5 boda (od strane 2 učenika). Najviše učenika je osvojilo 1,5 (15 učenika) i 1 (14 učenika) boda. Jako je žalosno, da 14 učenika ni jedan bod nije osvojilo iz ovog predmeta. Zadaci su uglavnom bili računskog karaktera, što na neki način predstavlja izvor neuspeha.

 
HEMIJA

MAKSIMUM: 3,5 boda (7 učenika)
MINIMUM: 0,5 boda (2 učenika)
PROSEK: 1,95
USPEH PO ZADACIMA: 31%, 45%, 33%, 85%

Test iz hemije ne možemo uporediti sa prošlom godinom, jer ove godine se pojavaljuje prvi put. Na osnovu podataka možemo zaključiti da je uspeh na nivou ostalih predmeta. Prosek je skoro dva boda. Poslednji zadatak je rešen od strane 85% učenika, dok ostali zadaci na nivou 30-45%. 7 učenika ima maksimum od 3,5 boda. Najviše ima učenika sa 1,5 bod (17), zatim sa 2 i 2,5 (9 učenika). Identičan je procenat tačnih i netačnih odgovora (41%,42%). Tipičan prosečan test.

 
ANALIZA PO ODELJENJIMA

ODELJENJE: 7.1
BROJ UČENIKA: 18
MAKSIMUM: 13 BODOVA
MINIMUM: 6 BODOVA
PROSEK: 9,86
PROSEK PO PREDMETIMA: biologija (2,81), geografija (2,31), istorija (2,22), hemija (1,72), fizika (0,81)
IZNAD 50%: 10 zadataka
NAJVEĆI USPEH: kod pitanja broj 3 (94%, biologija) – prikaži matematičkim izrazom mehanizam nastanka zigota – zaokružiti tačan odgovor)
NAJLOŠIJI USPEH: kod pitanja broj 15 (0%, fizika) – trebalo je izračunati ubrzanje, kojim se kreće telo sa slike
BROJ UČENIKA SA ILI IZNAD 50% USPEŠNOSTI: 10 (55,55%)

ODELJENJE: 7.2

MAKSIMUM: 18 BODOVA
MINIMUM: 5,5 BODA
PROSEK: 11,39
PROSEK PO PREDMETIMA: geografija (2,83), biologija (2,61), hemija (2,33), istorija (2,25), fizika (1,36)
IZNAD 50%: 13 zadataka
NAJVEĆI USPEH: kod pitanja broj 12 (97%, geografija) – kako se zove označena pustinja sa slike severne Afrike i zašto je gustina naseljenosti mala
NAJLOŠIJI USPEH: kod pitanja broj 15 (6%, fizika) – trebalo je izračunati ubrzanje, kojim se kreće telo sa slike
BROJ UČENIKA SA ILI IZNAD 50% USPEŠNOSTI: 14 (77,77%)

ODELJENJE: 7.3
MAKSIMUM: 13 BODOVA
MINIMUM: 5 BODA
PROSEK: 9,36
IZNAD 50%: 10 zadataka
NAJVEĆI USPEH: kod pitanja broj 2 (89%, biologija) – trebalo je zaokružiti tačno rešenje kod pitanja, šta se dešava kod čoveka posle dobijanje vakcine
NAJLOŠIJI USPEH: kod pitanja broj 15 (0%, fizika) – trebalo je izračunati ubrzanje, kojim se kreće telo sa slike
BROJ UČENIKA SA ILI IZNAD 50% USPEŠNOSTI: 7 (38,89%)
NAJUSPEŠNIJI UČENICI: Šara Kormanjoš i Hegediš Akoš (13), Balaša Silvija i Varga Atila (12)

Ako posmatramo odeljenja, možemo zaključiti sledeće: 7.3 je generalno malo slabiji zbog velikog broja učenika ispod 10 bodova (61%). Prosečno odstupanje od odeljenjskog proseka je: 7.1 – 1,93; 7.2 – 2,18; 7.3 – 1,99 iz ovoga možemo zaključiti da 7.1 daje najizjednačeniju sliku odeljenja. 7.2 ima veliku oscilaciju (zbog maksimuma i minimuma), ali oni su postigli daleko najbolji uspeh, zahvaljujći tome, što tačno polovina odeljenja (9 učenika) postigla rezultat od 12-14 bodova.

 
Ako sumiramo podatke na nivou škole, dobijamo sledeću sliku.

Ovde se vidi da je kao i prošle godine generalno samo na 10 pitanja odgovoreno preko 50% uspešnosti (biologija i geografija 3, istorija 2, fizika i hemija 1).

Pitanja na koja je najuspešnije odgovorena su sledeća:
2. pitanje (89%, biologija): posle dobijanja vakcine kod čoveka dolazi do – trebalo je zaokružiti tačno rešenje.
20. pitanje (85%, hemija): koji je maseni broj izotopa magnezijuma koji u jezgru ima 14 neutrona (trebalo je samo sabrati 12 i 16).
3. pitanje (83%, biologija): kojim od ponuđenih matematičkih izraza se može prikazati mehanizam nastanka zigota – trebalo je zaokružiti tačno rešenje.
12. pitanje (83%, geografija): kako se zove pustinja severne Afrike sa slike i zašto je u njoj gustina naseljenosti mala
6. pitanje (80%, istorija): čitanje grafikona

Najmanje uspeha naši učenici su imali kod sledećih pitanja:
15. pitanje (2%, fizika): trebalo je izračunati ubrzanje, kojim se kreće telo sa slike (ovaj zadatak je rešio samo jedan učenik iz cele generacije)
16. pitanje (15%, fizika): zadatak vezan za srednju brzinu, usporavanje (slično prethodnom zadatku, tačno rešenje je dato samo kod jednog učenika, na sreću zadatak je bio sastavljen od dva dela i drugu polovinu zadatka su rešili 14 učenika)

I dalje je prisutno nepažljivo čitanje zadataka učenika. 14. zadatak glasio ovako: Koliko je 150 minuta u satima. Od 54 učenika tačan odgovor je dao samo njih 8. Većina njih je napisao da je to 2h 30min, što je tačno, ali nije u tom obliku kako se traži u zadatku. Više njih je napisao da je to 2,5 bez merne jedinice (za to su dobili pola boda), ali to nam najboljše ilustruje njihovu koncentraciju i pažnju prilikom razumevanja zadatka. Pre početka testa su dežurni nastavnici pročitali uputsvo za rad na testu. Tamo lepo piše: „Vodi računa o načinu na koji treba da daš odgovor“. Isto tako, bez obzira na to da su naglasili dežurni nastavnici, da test moraju popuniti hemijskom olovkom, i dalje smo dobili zaokružene odgovore sa grafitnom olovkom.
U konsultaciji sa predmetnim nastavnicima, kao zaključak doneto je da je jako teško i nezahvalno napraviti uporednu analizu među predmetima. Ako iz nekog predmeta postignut loš rezultat, to ne znači da deca nisu sposobna ili da dotični predmetni nastavnik nije radio kako treba. Postoji tu nekoliko spoljašnjih faktora koji utiču na uspeh na ovakvim testovima:
- veoma je bitno, da li su pitanja iz gradiva sedmog ili iz ranijih godina. Ne tvrdimo da učenici ne moraju znati i gradivo prethodnih godina. Kod sastavljanja tih pitanja, trebalo bi voditi računa o tome, da ta pitanja budu jednako raspoređena po godinama.
- učenicima se uveliko olakša posao, ako treba samo zaokružiti odgovor. Na ovogodišnjem testu broj zadataka sa zaokruživanjem je izgledao ovako: biologija 4, istorija i hemija 3, geografija 2 i fizika 1. Iz testa nalošijeg predmeta, iz fizike je trebalo računati kod 3 zadatka i upisivati odgovor i samo jedan bio za zaokruživanje (koji je rešen sa 69% uspeha). Vidimo da taj neracionalan odabir tipa zadataka može uticati na razliku između rezultata po predmetima.
- trebalo bi označiti zadatke iz kojeg nivoa standarda su, i tu bi isto trebalo primeniti neki standard (recimo 2 iz osnovnog, 1 iz srednjeg i 1 iz naprednog nivoa)

ZAKLJUČAK
Na osnovu tipova zadataka, možemo zaključiti da naša deca i dalje zaostaju u praktičnoj primeni znanja. Po jednoj zajedničkoj konstataciji nastavnika, učenik 7. razreda, bez nekog velikog spremanja, sa lakoćom bi trebao do osvoji 10 bodova, ako se kreće u svetu sa otvorenim očima. To je ono što se traži od njih na ovim inicijalnim, probnim i kompozitnim testovima. Svi predmetni nastavnici još više pažnje i energije bi trebalo da posvete praktičnim stvarima na časovima na uštrb mahinalnom učenju, vežbanju, rešavanju zadataka. Sa savremenim metodama, koje su naši nastavnici naučili na raznim seminarima, treba “naterati” učenike na razmišljanje, na prostorno gledanje, na korelaciju među raznim nastavnim oblastima kod donošenja odluka. Ova školska godina polako ističe, naši sedmaci sledeće godine će biti maturanti. Od prvog septembra (tačnije od 2.) treba krenuti sa radom u tom duhu.