U junu 2013. godine treći put će biti sproveden završni ispit na kraju osnovnog obrazovanja. Da bi učenike što bolje pripremili za ovaj, za njih veliki događaj, u toku osmog razreda sprovedena su dva testiranja. Inicijalno testiranje su imali 13. decembra 2012. godine. Drugu proveru u tom cilju su imali 11.05.2013. godine.

Na ovoj proveri od ukupno 74 učenika osmog razreda prisustvovao je njih 73. Jedna učenica, Gor Ivet je opravdano bila odsustna, pošto je bila učesnica republičkog takmičenja iz istorije u Nišu.

Zadaci na ovom testu su bili potpuno nepoznati. Bilo ih je standardno 20, dok je iz srpskog jezika kod 5 zadataka posebno se bodovao pravopis, zbog toga iz tog predmeta broj mogućih bodova bilo je 21, dok iz ostalih predmeta 20.
Prosečan broj bodova na probnom testu je 16,47 (8,39 za maternji jezik i 8,08 za matematiku). U odnosu na inicijalno testiranje povećan je prosek za 0,20 boda (bilo je 16,27). Ovo povećanje je rezultat boljeg uspeha iz matematike (bilo je 7,61, sad je 8,08), dok iz maternjeg jezika beležimo mali pad uspeha (bilo je 8,66 a sada je 8,39)

Najbolji uspeh su postigli učenici odeljenja 8.2, koji su od ukupno 40 bodova osvojili 20,45 (51,13%). Na drugom mestu je odeljenje 8.3 sa 17,09 prosekom (42,72%). Na trećem mestu se nalazi odeljenje 8.4. Broj osvojenih prosečnih bodova po učeniku je 15,97 (39,93%). Na poslednjem mestu je 8.1 sa prosekom 11,94 (29,13%)

U odnosu na inicijalno testiranje svugde beležimo pad uspeha: u 8.2 1,3%, u 8.4 5,72%, u 8.3 8,21% dok u 8.1 10,73%.
Malo je kontradiktorno, da pored povećanog proseka boda imamo smanjenje u procentima. Razlog je da kod inicijalnog testiranja iz matematike bilo je 17, a iz mađarskog jezika 19 zadataka, dok na ovom probnom testiranju učenici su mogli rešavati svih 20 zadataka. Generalno gledano, uspeh je pao sa 44,89% na 41,16%

ANALIZA PO PREDMETIMA

MATEMATIKA

Prosečan broj bodova iz matematike je 8,08. Ošti procenat uspešnosti testa iz matematike je 40,38.
Kod 20 postavljenih zadataka naši učenici su dobro rešili 38,77%, a pola boda su dobili kod 3,22% zadataka. Pogrešili su kod 40,68%, a 17,33% zadataka nisu ni započeli. Ukupan broj bodova je 589,5. Opšti uspeh je 40,38%. U odnosu na inicijalno testiranje ovaj uspeh za 4,63% slabiji (bio je 45,01%). Pored toga što je povećan broj uspešno rešenih zadataka, za 12,77% je povećan broj onih zadataka gde učenici nisu znali na koji način da krenu sa rešavanjem tih zadataka.

Procenat uspešnosti kod pojedinih zadataka varira od 3% (11. zadatak) do 85% (13. zadatak).
Sa manje od 20% rešili su 7 zadataka, između 20% i 40% 3 zadataka, između 40% i 60% isto 3 zadataka. Najviše je bilo rešenih zadataka od 60% do 80% uspešnosti, čak 7. Samo kod dotičnog 11. zadataka beležimo uspeh veći od 80%.

16 učenika je rešio manje od 20% zadatka. U sledeću grupu, od 20% do 40% pripada 21 učenik, dok najviše ima onih, tačnije 25, koji su postigli uspeh od 40% do 60%. Preko ovog procenta, na žalost malo ima učenika. Njih osmoro su uspeli da reše između 60% i 80% zadataka. Svega 3 učenika ima iz matematike preko 80% uspešnosti.

Ako analiziramo matematiku po odeljenjima, možemo primetiti da u odeljenju 8.1 8 najkritičnijih zadataka je rešilo ili samo jedan učenik, ili nijedan. U ostalim odeljenjima taj broj je 3 (8.2), 4 (8.3) i 3 (8.4)
Veliko je odstupanje kod rešavanje pojedinih zadataka. Sa jedne strane ovo odstupanje dolazi od jačine (nivoa standarda) zadatka, ali i zbog nastavne teme. Ima veliki broj zadataka sa lepim rezultatima uspeha i veliki broj zadataka sa kritičnom uspešnošću.

Na rang listi svih osmaka samo 21 učenik ima 10 ili više bodova. Maksimum je 18,5. Na drugom mestu je učenik sa 18, a na trećem sa 17 bodova. Najbolji rezultat su postigli učenici 8.2 odeljenja, zahvaljujći tome, što među 21 najbolja učenika čak 10 njih su iz ovog odeljenja. 5 učenika ima iz 8.4, 4 iz 8.3 i samo 2 učenika iz 8.1
Posmatrajući donji deo rang liste, ispod magičnih 5 bodova imamo 19 učenika. Minimum je jedva 1 bod, a četvorica učenika imaju samo 2 boda.

Učenici su dobili jedan test prosečne težine.
Kod prvog zadatka trebalo je prepoznati decimalni zapis. To je gradivo iz 5. razreda. Ipak, procenat uspešnosti je samo 26%.
Kod drugog zadatka trebalo je izdvojiti razlomke koji su veći od jedan. Procenat uspešnosti je 63%, koji je solidan rezultat.
Kod 3. zadatka trebalo je rešiti jedan tekstualni zadatak. Problem iz svakodnevnog života. Međutim, 14 učenika nije ni počelo da radi ovaj zadatak. Naši učenici u većini, čim vide malo duži tekst, odmah idu dalje, ni ne pročitaju tekst. Uspešnost je jedva 19% kod ovog zadatka.
Sličnu situaciju imamo i kod 4. zadatka, koji je isto bio tekstualni zadatak. Računanje sa vremenom. Od 73 učenika, samo smo dobili 4,5 tačnih odgovora (6%). Iz odeljenja 8.1 niko nije rešio ovaj zadatak.
Peti zadatak je bio računanje sa stepenima. Dve trećine (66%) naših učenika je sa lakoćom rešilo ovaj zadatak.
U šestom zadatku je bila zadata funkcija, samo je trebalo izračunati tabelarno. Uspešnost je 58%. Kod većine učenika negativan predznak je predstavljao problem.
7. zadatak: rešavanje jednačine. Izvor neuspeha je bio predznak ispred razlomka. Takve tipove zadataka su često rešavali naši učenici sa svojim nastavnicima. Skrenuta im je pažnja na te cake kod ovih zadataka. Uspešnost rešavanja je samo 18%. 13 učenika je rešilo ovaj zadatak, od toga njih sedmoro su iz 8.2.
Kod osmog zadatka trebalo je izračunati vrednost izraza. Ovaj zadatak je iz naprednog nivoa, gde je trebalo pretvoriti koren kao proizvod racionalnog i iracionalnog broja. Uspešnost je 18%.
U nastavku učenicima je bila predstavljena jedna slika sa složenim figurama. Sledeći zadaci su bili vezani za tu sliku.
Deveti zadatak je bila prilika za lako dobijanje poena. Trebalo je samo prepoznati oblik sa slike. Uspešnost je 73%.
Kod 10. zadatka trebalo je izračunati osnovu postolja lampe, gde je trebalo da se primeni površina pravougaonika (koji se uči već kod nižih razreda). Bez obzira na lakoću zadatka, samo 21% učenika rešilo je tačno ovaj zadatak (od 8.1 samo jedan učenik).
Kod 11. zadatka trebalo je izračunati površinu omotača, koju su baš nedavno učili učenici na časovima matematike. Bez obzira na to, samo 2 učenika je rešilo uspešno ovaj zadatak (jedan iz 8.2 i jedan iz 8.4). 22 učenika nije ni počelo da radi ovaj zadatak.
U 12. zadatku iz naprednog nivoa, trebalo je izračunati zapreminu postolja lampe, koju smo dobili tako, da je od zapremine kvadra trebalo oduzeti zapreminu valjka. Samo 3 učenika je rešilo ovaj zadatak, pored toga, što su baš takve zadatke vežbali na poslednjim časovima pripreme. Možemo zaključiti, da čim se pojavljuje neka složena figura, naši učenici ni ne razmišljaju o mogućim načinima reševanja zadatka. 35 učenika nije ni počelo ovaj zadatak.
Najbolji procenat uspešnosti (85%) beležimo kod 13 zadatka, iz oblasti merenja, gde je trebalo odrediti koliko minuta ima jedan dan.
Sledeći zadatak isto je bio povezan sa svakodnevnim životom, konkretno je trebalo računati neke novčanice.Primetili smo, da naši učenici bolje rešavaju zadatke ako je novac u pitanju. Ovaj zadatak su rešili sa 66% uspešnosti.
U 15. zadatku iz oblasti merenja trebalo je zaokružiti decimalne brojeve na ceo. Na žalost, uspeh kod rešavanju ovog zadatka je samo 38%.
U 16. zadatku trebalo je pretvoriti metar, i njegove manje jedinice i tako računati sa njima. Već godinama imamo problem sa takvim tipovima zadatka (bez obzira na to što deca to rade od 3. razreda). Samo 3 učenika su rešili ovaj problem.
U 17. zadatku, iz oblasti obrade podataka, trebalo je predstaviti raspored predavanja i vežbe tabelarno. Većina naših učenika je uspešno rešio ovaj zadatak (79%)
Čitanje grafikona je tradicionalno standardni elemenat inicijalnih, probnih i završnih ispita. Deca to vole i znaju. 18. zadatak su rešili sa 66% uspešnošću.
U 19. zadatku trebalo je računati prosek (a mnogi su pomešali sa modusom). Skoro polovina naših učenika je uspela da da tačan odgovor kod ovog zadatka srednjeg nivoa. Problem je, što 11 učenika nije ni počelo ovaj zadatak.
Sličan uspeh (49%) beležimo i kod poslednjeg, 20. zadatka, koji je isto srednjeg nivao, računanje procenta.

Analizirajući uspeh po zadacima, primećujemo dve krajnosti: neke zadatke rešava većina učenika (70%) a kod nekih zadataka imamo samo nekoliko (3-4%) tačnih rešanje. Kod ovih problematičnih tipova zadataka treba staviti naglasak u preostalim časovima pripreme i više ih vežbati.
Veći problem predstavlja odnos naših učenika prema radu, pripremama. Njihovi predmetni nastavnici rade sa njima na redovnim, dodatnim i pripremnim časovima. Pored toga, to se ne primećuje na njihovim rezultatima. Samo je nekoliko onih učenika, koji se svesno pripremaju na završni ispit. Neoprezni su i nezainteresovani. Ako se susreću sa zadatkom dužeg teksta, ni ne pročitaju zadatak. Taj odnos, taj način rada bi trebalo promeniti u preostalom vemenu, ako želimo postići neki uspeh u junu. Nadamo se da će biti tako, i stvarno će tek tada pokazati više znanja na završnom ispitu.

MATERNJI JEZIK

Prosečan bod iz maternjeg jezika na probnom testu je 8,39. Po jezicima: iz srpskog jezika 5,89, iz mađarskog jezika 9,21. Kao kod matematike, i ovde je prisutna velika razlika po nastavnim jezicima. Upoređujući sa inicijalnim testom, test na mađarskom jeziku je sad bolji za pola boda, dok prosek iz srpskog jezika je manji za čak 2,67 boda. Izgleda da je pad sa više od 10% kod uspeha u odeljenju 8.1 na tromesečju imao uticaja i na ishod probnog testa. Opšti procenat uspešnosti testa iz maternjeg jezika je 41,95 (za 1,57% veći od matematike, mada kod inicijalnog testa imali smo veću razliku).

Procenat uspešnosti kod pojedinih zadataka varira od 4% do 82%.
Na mađarskom nastavnom jeziku kod 3 zadatka imamo situaciju da niko ili je samo jedan učenik rešio neki zadatak (2,19,20), Interesantno je da 20. zadatak niko nije rešio kod mađarskih odeljenja i čak njih 43 (od 55) nije ni počeo da radi dotični zadatak. Najveći procenat uspešnosti beležimo kod 3. zadatka (87%).

Na srpskom nastavnom jeziku kod 6. i kod 11. zadatka beležimo situaciju da niko nije rešio te zadatke. Slična je situacija kod 12., 13. i 15. zadatka, gde je samo jedan učenik uspeo da reši te zadatke (radi se o različitim učenicima).

Ispod 20% uspeha beležimo kod 10 učenika, između 20% i 40% kod 27 učenika. Prosečan uspeh od 40% do 60% postigla su 23 učenika, dok iznad 60% uspešnošću iz maternjeg jezika imamo 13 učenika. Niko od učenika nije postigao više od 80% uspeha. Maksimum iz mađarskog jezika je 16, minimum je 1,5. Maksimum iz srpskog jezika je 11, dok minimum je 1 bod.

Prema opštem utisku, test iz srpskog jezika bio je teži od matematike, naročito jer je prvi zadatak bio preobiman. Tražio je dosta vremena za analiziranje podataka. To je mnoge đake demoralisalo još na početku testa. Učenici su imali 14 štampanih listova da pročitaju i odgovore na postavljena pitanja. Mnogi nisu vodili računa o tipovima pitanja, pa nisu dobro odgovarali na zadatke. Negde se očekivalo dva i više odgovora, a učenici su davali samo po jedan. 6. zadatak je svima doneo 0 poena jer ga niko tačno nije uradio. U pitanju je bila gramatika-glasovi. Takođe 11. zadatak zadao je mnogo muka učenicima, jer je evidentno da ne čitaju književna dela pa su za ovaj zadatak takođe dobili 0 poena. Nadamo se da će učenici na završnom mnogo bolje proći nego na ovom probnom testu. Želimo im mnogo sreće tada!

Na rang listi svih učenika 30 njih ima 10 ili više bodova. Dva učenika su postigla maksimum od 16 bodova, 4 učenika imaju 14 bodova. Među prvih 30 učenika 12 je iz odeljenja 8.2, 8 iz 8.3 i iz 8.4, i samo 2 učenika iz 8.1.
Na drugoj strani liste, 12 učenika nisu dostigla taj čarobni limit od 5 boda.

ZBIRNI PODACI UČENIKA

Maksimalni broj bodova na ovogodišnjem probnom testu je 32 boda. Drugo mesto dele učenice sa 30,50 postignutih bodova. 23 učenika ima više od 20 boda. Kao kod pojedinačnih predmeta, i kod zbirnih bodova dominiraju učenici 8.2 razreda. Među 23 najboljih čak 10 učenika je iz ovog odeljenja. Zbirno gledano samo dva učenika imalo je ispod 5 bodova.

UPOREDNA ANALIZA

Ako posmatramo postignuti uspeh na poslednjim završnim, probnim i inicijalnim testovima, na žalost naša škola beleži nagli pad uspeha. Dok smo pre dve godine na završnom ispitu imali uspeh od 59,76%, trenutni rezultat za 18,6% zaostaje od tog rezultata. Treba uzeti u obzir, da ovi sadašnji ispiti nemaju takvu težinu kao završni ispiti, i da su zadaci na ovim ispitima svi nepoznati. Međutim, ovaj negativan rast uspeha ne možemo opravdati sa takvim spoljašnjim okolnostima.
U preostalom vremenu od mesec dana treba iskoristi vreme da posle analize tih rezultata daleko intenzivnije, efikasnije i sa većom borbenošću pristupimo pripremanju na finalni ispit.