Ekskurzija za pete razrede je planirana za 19.05.2014. godine. Međutim, zbog poplava koje su zadesile Srbiju i vanrednog stanja, ekskurzija je bila odložena za 28. maj.

Učenici 5.1, 5.2, 5.3 i 5.4 odeljenja su bili pred školskim dvorištem pre sedam sati ujutru, kako bi posle policijskog pregleda autobusa, u sedam sati, mogli da krenu na put. Na veliko iznenađenje razrednih starešina, đaka, ali i roditelja koji su došli da isprate svoju decu, policija je utvrdila da vozaču autobusa fale neka dokumenta, pa  se na put moglo krenuti jedino sa nekim drugim vozačem. Dva sata smo svi čekali novi autobus. Deca su bila nestrpljiva, tužna i uplašena da će možda ponovo ostati kod kuće. Ipak, posle pregleda novog autobusa i vozača, krenuli smo u Zrenjanin u 09:15. 

Prvo smo se uputili u specijalni rezervat prirode „Carska Bara“ gde je bila planirana vožnja brodićem u trajanju od 2 sata. Zbog kašnjenja na raspolaganju smo imali svega 30 minuta. Zajedno sa decom uživali smo u prelepoj prirodi, posmatrali smo ptice koje su nam bile naklonjene i sa svih strana su se spuštale na vodu i drveće da bi zatim poletale pokazujući sebe u punom sjaju. Posmatrali smo ih dvogledima, koje su deca dodavala jedni drugima, da svi vide neku od ptica. Svi smo bili veoma tihi kako ih ne bismo uplašili. Ručak nas je čekao u 12:00 sati u hotelu “Sibila“.

Odmah nakon ručka smo krenuli u Idvor, tako da su planirane sportske aktivnosti u parku na Carskoj Bari izostale. U Idvoru smo posetili zavičajni kompleks Mihajla Pupina. Svima je bilo zanimljivo kako su nekada izgledali prvi kablovi telefona. U današnjem svetu mobilne tehnologije to je prosto neshvatljivo. Sledeća destinacija je bila lovačka vila u Ečkoj. Pošto smo stigli do prelepe zgrade, žena koja je bila vođa puta nam je saopštila da ne možemo da uđemo ni u park jer je zgrada pretvorena u hotel. Ranijih godina u velikom parku ispred vile, đaci su mogli igrati fudbal, a devojčice se prošetati putevima gde su pre samo nekoliko vekova šetale dame iz najviših slojeva društva. Nezadovoljstvo dece bilo je očigledno. Neprestano su nas zapitkivali kada će imati vremena da odigraju unapred dogovorene mečeve. 

U Zrenjanin smo stigli oko četiri sata. Tu je bilo planirano da obiđemo Narodni muzej i  pogledamo katoličku i pravoslavnu crkvu u centru grada. Na kraju smo stigli da posetimo samo muzej. Deca su već bila umorna i iscrpljena, jer smo svi žurili da postignemo sve i da nadoknadimo kašnjenje od preko dva sata. U muzeju smo videli prelepe stvari iz ljudske prošlosti. Najviše se svima dopao arheološki i etnografski deo kao i preparirane životinje. Kada smo izašli iz muzeja, na veliku radost đaka usledio je sladoled, koji su mogli da pojedu na prelepoj glavnoj ulici grada, usput slušajući priču o samom gradu, zgradama i narodima koji su tu živeli. Posle 25 minuta smo već bili u autobusu koji se vraćao za Bačko Petrovo Selo.

Kući smo stigli u 19:00 časova, umorni ali nasmejani. Iako dobar deo programa nismo realizovali zbog raznih propusta turističke agencije i vozača, petaci su uživali sa svojim razrednim starešinama. Mi nastavnici, Andrea Karolji, Karolj Božović, Barbara Šamu i Katalin Forgač, veoma smo ponosni na naše đake. Svuda su nas pohvalili da su nam deca veoma lepo vaspitana i poslušna. Na kraju, bio je to jedan veoma lep dan, kada smo se još više zbližili i upoznali, proživeli neke lepe trenutke zajedno, a to je ono što će se pamtiti dugo.