Na kraju školske 2014/2015. godine Osnovna škola „Šamu Mihalj“ iz Bačkog Petrovog Sela ispratila je 47 maturanata.

O tome se uvek da raspravljati, šta čoveku duže ostaje u sećanju: činjenice ili osećanja. Oproštajna svečanost je održana 9.6.2015. u pozorištu, sa početkom u 18.00 časova. Na svečanosti su uručene mnogobrojne pohvalnice, poklon-knjige, 14 specijalnih diploma za postignut uspeh iz određenog nastavnog predmeta, 4 diplome Vuk Karadžić, kao najveće priznanje na kraju osnovnog obrazovanja, odnosno proglašen je i Đak generacije. To priznanje je ove godine pripalo Peter Đenđi, učenici 8.3 razreda.

To su činjenice. A sada da vidimo i drugu stranu medalje.

Isprаćaj jedne gеnеrаciје učеnikа svаkо dоživlјаvа nа nеki svој pоsеbаn nаčin. Nјihоvа učitеlјicа nа јеdаn, оdеlјеnjski stаrеšinа nа drugi, а dirеktоr škоlе оpеt nа nеki svој pоsеbаn nаčin.

Prvi sе, nа svеčаnоsti isprаćаја, оbrаtiti mаturаntimа је zаistа јеdаn pоsеbаn dоživlјај. Gоvоriti im о prоtеklim gоdinаmа, prаtiti njihоv rаzvој, nаprеdаk, uspеhе, dоmеtе а nеоsеtiti rаdоst i tugu istоvrеmеnо kао i vеliki pоnоs, nеmоgućе је. Pоmislimо, pа mi smо ti kојi su im pоmоgli dа stаsајu i učinili sprеmnе dа sе suоčе sа nоvim iskušеnjimа i izаzоvimа.
Оsmоgоdišnji zајеdnički rаd ulivа pоvеrеnjе, sigurnоst, hrаbrоst, а svе је tо sigurаn put dо uspеhа. Sigurnо nе tаkо lаk, аli аkо pоstојi put, pа mаkаr biо i mаglоvit, trnоvit, nеrаvаn, krivudаv, ipаk ćе vоditi оdаbrаnоm cilјu.
Мi smо ti kојi smо imаli privilеgiјu dа budu učеnici nаšе škоlе i dа svа znаnjа kоја su stеkli i svе njihоvе uspеhе kоје su pоstigli dоživlјаvаmо kао svоје, i dа tо prihvаtimо kао svојu nајvеću nаgrаdu i ništа višе оd tоgа. Žеlimо i nаdаmо sе dа i rоditеlјi dеlе nаšе mišlјеnjе. Nе mоžеmо rеći dа оni nisu zаslužni. Nаprоtiv, bеz njihоvе pоdrškе i zајеdničkоg rаdа nе bi izrаsli u оvаkо divnе lјudе.
Меđu dоbrim učеnicimа uvеk imа bоlјih, аli оni kојi su nајbоlјi zаslužuјu i nајvеćе nаgrаdе. То su diplоpmа 'Vuk Kаrаdžić' i plаkеtа 'Učеnik gеnеrаciје'. Uručivаnjе tih nајvеćih i nајznаčајniјih nаgrаdа је tаkоđе vеоmа pоsеbаn čin. Glаsnо izgоvоriti imе učеnikа nоsiоcа diplоmе а dа ti glаs nе zаtrеpеri niје јеdnоstаvnо. Uručiti nаgrаdu а dа ti rukа nе zаdrhti tаkоđе. Аli оzаrеnо licе učеnikа i оsmеh nа licu kао i pоdrškа svih, ulivа vеlikо sаmоpоuzdаnjе.
Prоglаšеnjе učеnikа gеnеrаciје i uručivаnjе plаkеtе је vrhunаc prоslаvе i isprаćаја i nајsvеčаniјi је čin i čаst zа оnоgа kо је uručuје. U sаmоm činu prоglаšеnjа pоglеdi svih prisutnih uprti u tеbе, uzbuđеni, rаdоznаli, puni iščеkivаnjа. I, kаdа sе izgоvоri imе učеnikа i kаdа čuјеtе grоmоglаsаn i dug аplаuz, znаtе dа је svе urаđеnо kаkо trеbа i dа је nаgrаdа dоšlа u prаvе rukе. Nеpоnоvlјiv оsеćај i uspоmеnа nа tај mоmеnаt оstаје u dubоkоm sеćаnju.
Zа mеnе isprаćај јеdnе divnе gеnеrаciје mаturаnаtа prеdstаvlја nајеmоtivniјi i nеpоnоvlјiv trеnutаk čаk i kаdа čоvеk nе mоžе uvеk dа kаžе nеštо nоvо. Rеči оdlаzе аli еmоciје оstајu.

Maćaš Marjan, vršilac dužnosti direktora

Konačno je došao i taj dan, 9. jun 2015. godine, koji su učenici osmih razreda tako željno iščekivali. Dan kada se održavala svečanost povodom ispraćaja osmaka. Tog popodneva u 16.45 časova, učenici 8.1, 8.2 i 8.3 su se okupili u školi, svi nasmejani i prelepo obučeni, spremni za svečanost koja je posvećena samo njima.
Prvo je usledilo još jedno grupno slikanje ispred nove zgrade škole, a u 17.00 časova se oglasilo zvono za poslednji ČOS. Svi učenici su se postrojili i povorka, koju su predvodili učenici sedmih razreda, je krenula u ukrašene učionice. Osmaci su veselo zakoračili po poslednji put u svoje učionice i radnosno gledali poklone, koje su im pripremili sedmaci. Na tom poslednjem čosu su svi bili veseli i prisećali su se starih doživljaja. Posle nekog vremena puštena je i po koja suza pri pomisli da je ovo rastanak od starih drugara, odeljenskih starešina, nastavnika, učiteljica i škole.
U 17.45 časova se oglasilo zvono u osnovnoj školi po poslednji put za naše osmake i čos je završen. Učenici su se poređali i predvođeni sedmacima krenuli u defile. Na putu od škole do Doma kulture učenici su ponosno i nasmejano prolazili pored mnogobrojne publike, koja im je poklanjala cveće i aplaudirala. Svi su bili veseli, a roditelji i rodbina ponosni na svoje osmake. Kada su svi zauzeli svoja mesta u Domu kulture, svečanost je mogla da počne. Učenici sedmih i osmih razreda su pročitali svoje oproštajne govore, a zatim je zamenik direktora, nastavnik Maćaš Marjan, održao govor u ime direktora i kolektiva škole. Nakon toga su došle na red odeljenjske starešine, Dragana Torma, odeljenjski starešina 8.1, Ferenc Boglarka i Sabo Andrea, odeljenjske starešine 8.2 i Bičkei Piroška, odeljenjski starešina 8.3. One su nakon čitanja svojih govora pozvale na binu učenike i predale im njihove zaslužene diplome, nagrade i pohvalnice. Posle toga je došao red i na dodelu diploma Vuk Karadžić. Nastavnik Maćaš Marjan je predao te diplome učenicama Ljubici Todorović 8.1, Kišuri Nikoleti 8.3, Peter Đenđi 8.3 i Feješ Anet 8.3. Za kraj svečanosti je ostavljena dodela priznanja Đak generacije. Svi su nestrpljivo čekali da nastavnik Marjan Maćaš otvori koverat i pročita ime učenika koji će poneti ovu titulu u školskoj 2014/2015. godini. Tišinu je prekinuo gromki aplauz kada je nastavnik pročitao ime učenice iz 8.3 razreda, Peter Đenđi.
Svečanost se time završila i osmaci su ponovo u koloni krenuli do platoa, gde su prvo zamislili želje, a posle svi u isto vreme pustili šarene balone. Taj trenutak je bio jedan od najzanimljivijih osmacima, jer nije bilo ni jednog osmaka koji se od srca nije radovao i gledao u nebo pitajući se gde će njegov balon odleteti. Osmaci su se u povorci vratili u školu i tamo su se osvežili posluženjem koje su im vredni sedmaci pripremili.
Svečani ispraćaj je ovim za osmake bio završen i sada im je preostalo da se dobro pripreme za završni ispit koji je pred njima.

Dragana Torma, odeljenjski starešina 81 razreda

Ma uzalud… Uz život se ne prilaže uputstvo za upotrebu i svako to odredi kako ume: zanemi tamo gde bi drugi viknuo, nasmeje se gde bi drugi zaplakao, uvredi se tamo gde bi se drugi obradovao… Uđe u pogrešan vagon, siđe stanicu pre ili kasnije… Pokoleba se, samo prebacive slo iz ruke u ruku, a struja ga odnese presudno dalje, odredi drugo mesto gde će pristati…
9. jun 2015. godine! Dan rezervisan samo za osmake naše škole. Počinju pripreme za svečani ispraćaj naših dragih, sada već pomalo bivših, učenika. Ali, nisu samo osmaci tajdan u glavnoj ulozi. Sedmaci, takođe igraju značajnu ulogu u ovom danu. Nestrpljivo su čekali da počnu sa kićenjem učionica. Poneli su mnogo cveća i balona sa sobom. Videlo se da su svi bili veoma raspoloženi. Neki su pevušili, a svima se nazirao sjaj u očima.
Kada je zvono oglasilo kraj drugog časa, vredni sedmaci su se sjatili oko kabineta koje su trebali da kite. Tako je 7.1 kitio kabinet za engleski jezik, 7.2 kabinet za hemiju i 7.3 kabinet za biologiju. Užurbano su seckali cveće, lepili ga na vrata, grešili, skidali cveće te ga opet nameštali… Želja im je bila da učionice ostave što bolji utisak. Celo prepodne trajala je ova “radionica”. Posle časova učenici sedmih razreda pušteni su svojim kućama sa obećanjem da će se vratiti u školu u poslepodnevnim časovima radi ispraćaja svojih drugara.
U 16.30h počeli su da prispevaju učenici nazad. Svi, lepo obučeni, nasmejani, nestrpljivo su čekali da vide svoje drugare. Sva tri osma razreda imali su svoje predvodioce. Tako su 8.1 predvodili Milan Nikodinović i Milica Jovanović, 8.2 su predvodili Aniko Šeljemeši i Aron Vadnai, a 8.3 Sabina Pap i Dominik Karačonji.
Predvodioci su ih vodili kroz svečani defile do Doma kulture. Nakon toga osmaci su imali program i svečanu dodelu diploma te su predvodioci mogli malo da predahnu. Nakon programa, sedmaci su opet bili “u igri”. Nakon izlaska iz Doma kulture, predali su balone svojim drugarima. Sledio je defile do platoa gde su osmaci puštali balone… Ponosno su zajedno koračali do pomenutog mesta. Nakon zaželjene želje, baloni su pušteni u vazduh i nastavio se defile nazad do škole gde su osmacima, sedmaci pripremili posluženje i osveženje.
Ovde se uloga naših sedmaka završava. Osmaci su krenuli svojim putem. Smeška im se budućnost i srednja škola. A sedmaci!? Videli su šta ih čeka dogodine…

Aleksandra Cvetković, odeljenjski starešina 7.1

Kao da je juče bilo... Prijem prvaka, uplašeno dečije lice, strah od nepoznatog.
Šta je to škola, šta ćemo raditi u školi, da li je škola strašna... – samo su nekoliko od mnogobrojnih pitanja koja mi je postavljala ćerka.
Objašnjavala sam joj da će tu naučiti da čita, da piše, da će sticati mnoga znanja i drugove.
Godina za godinom je brzo prolazila, a moja ćerka Ljubica pokazivala je uspešne rezultate koje je postizala svojim trudom i radom. Osvajala je mnogobrojne diplome i zahvalnice na raznim takmičenjima. Zajedno s njom smo se radovali njenim uspesima i bili ponosni na nju. Njena upornost i ambicioznost dovela ju je do njene najveće želje da postane Vukovac. Možda smo bili najponosniji roditelji sveta, kada je naša ćerka preuzela ovo priznanje.
A kako dalje?
Jedna etapa puta je predjena, nadamo se da će i u narednom školovanju ostati isto tako dobra, vredna i marljiva, i da uspeh neće izostati ni u izabranoj srednjoj školi.

Milena Todorović, roditelj