Došla je i ta željno očekivana sreda, 3. jun 2015. godine. Datum značajan za učenike petog razreda, jer je to dan kada se ide na jednodnevnu ekskurziju u Carsku baru, Idvor, Ečku i Zrenjanin. Razredi: 5.1, 5.2, 5.3 i 5.4. Razredne starešine: Tinde Lehocki, Atila Balaša, Zoltan Sekač (umesto Nele Kovač) i Višnja Milošević, turistički vodič: Izabela Bičkei.

Skup je bio zakazan ispred škole za 6 sati i 45 minuta, da svi stignemo i da se prebrojimo, obavimo klasične formalnosti kao pred svaku ekskurziju. Trebalo je na put krenuti u 7 sati. Nestrpljivi petaci jedva su čekali da uđu u autobus i krenu da se časte slatkišima i slanišima koje su poneli na ovaj put.

Nešto pre devet sati smo stigli u Carsku baru. Pošto je vožnja brodićem bila zakazana za 10 sati petaci su imali slobodno vreme za igru i to su iskoristili igrajući se na igralištu za decu.

U dogovoreno vreme smo se ukrcali na brodić kojim smo plovili po Begeju i pokušavali da slikamo sive čaplje i gakove, i razne druge ptice. Domaćin broda nam je pričao zanimljive priče o Carskoj bari i njenim stanovnicima. Ovaj specijalni rezervat prirode ima prirodne vrednosti koje su visoko ocenjene zbog postojanja 250 vrsta ptica, od kojih su 140 stanarice, a 110 selice. Mnoge ptice se nalaze u „Crvenoj knjizi“ svetskih i evropskih ugroženih vrsta. Rezervat je poseban jer se ovde gnezde svih deset evropskih čaplji (siva, mrka, mala bela, velika bela, žuta čaplja, čapljica, bukavac i gak...) i zato je ova ptica zaštitini znak rezervata. Ovde ima i 24 vrste riba, kao i sisara (vidra, tekunica, šumska mrka voluharica, divlja mačka i dr. koje su veoma retke i spadaju u red ugroženih vrsta u Evropi) ali tu je i veliki broj zečeva, divljih svinja, jelena i srna. A od posebnog značaja su i ribnjačka jezera koja se nalaze u zaštitnoj zoni zaštićenog prirodnog dobra. Ovde se može naći i 500 biljnih vrsta koje su, takođe, zaštićene. Močvarno stanište privlače velike kolonije barskih ptica: čaplji, roda, gnjuraca, labudova, kormorana ali tu je i veliki broj pčelarica, vodomara, detlića, jarebica i fazana, veoma mnogo ptica pevačica ali i grabljivica kao što su orao belorepan, mišar, jastreb, soko, eja močvarica i orao ribar. Ploveći Begejom stigli smo do vidikovca na koji smo se popeli da bismo videli Carsku baru i okolinu. Tu smo čuli još neke priče o ovoj lepoti, a onda se ponovo ukrcali na brodić i vratili Begejom do obale odakle smo pošli. Zaključili smo da je ovo prostor retke i neponovljive prirode koju zaista vredi posetiti i da se ovde slušaju zvuci tišine i pesma prirode.

Do ručka koji je bio zakazan u pola jedan imali smo još malo slobodnog vremena što su petaci itekako iskoristili da pojedu sladoled, kupe poneki suvenir i još malo se igraju.

Ručali smo u restoranu hotela „Sibila”, nadomak Carske bare. Posle supice, bečke šnicle, pomfrita, salate i sokića, uputili smo se u Idvor, mesto rođenja našeg čuvenog naučnika Mihajla Pupina, koji se u svetu još potpisivao i Idvorski da se zna odakle potiče. Mi smo obišli ceo zavičajni kompleks posvećen ovom velikom čoveku. Prvo smo pogledali kratak biografski film o Pupinovom životu u Narodnom domu, koji je Pupin svojim sredstvima izgradio Idvoru sa željom da postane centar znanja gde bi se mladi obrazovali u oblasti poljoprivrede, onda smo prešli u muzej koji je, u stvari, nekadašnja zgrada stare osnovne škole koju je Pupin i sam svojevremeno pohađao. Tu smo videli postavku sa nizom dokumenata i fotografija, predstavljena je kompozicija Pupinovog životnog puta od idvorskih pašnjaka do naučnika svetskih razmera, koji je u nauci obeležio čitavu jednu epohu značajnih pronalazaka, kao i ogromnim humanitarnim delima i dobročinstvima. Мihајlо Pupin је tоkоm svоg nаučnоg i еkspеrimеtаlnоg rаdа dао znаčајnе zаklјučkе vаžnе zа pоlја višеstrukе tеlеgrаfiје, bеžičnе tеlеgrаfiје i tеlеfоniје, pоtоm rеntgеnоlоgiје, а imа i vеlikih zаslugа zа rаzvој еlеktrоtеhnikе. Таkоđе је zаslužаn i zа prоnаlаzаk Pupinоvih kаlеmоvа. U okviru muzeja postoji i etno postavka koja broji više od 400 eksponata. Tako da smo videli razne eksponate koji su se koristili od davnina u banatskim domaćinstvima za kuvanje, pranje, peglanje, kao i za poslove u bašti i polju. I na kraju smo se prošetali do Pupinove rodne kuće u kojoj je živeo sa roditeljima, ocem Konstantinom, majkom Olimpijadom, četvoro braće i sa pet sestara. Kuća je pod zaštitom kao spomenik kulture i građevinski pripada klasičnom tipu banatske kuće. Videli smo četiri prostorije sa prostranim tremom i dvorištem, bunar sa đermom, sve kako je bilo kada je Pupin živeo tu.

Put nas je dalje poveo u Ečku. Svega 7 km od Zrenjanina, u selu Ečka, nalazi se lovački dvorac „Kaštel“, građen u engleskom stilu, u periodu od 1816. do 1820. godine. Dvorac je podigla porodica Lazar. Čuli smo priču da je na otvaranju, svojim virtuoznim sviranjem, sve prisutne oduševio Franc List, tada „čudo od deteta“.

Kaštel je godinama bio centar okupljanja ljubitelja lova, iz zemlje i inostranstva, čiji su česti gosti bili austro-ugarski prestolonaslednik Franc Ferdinand i srpski prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević.
Drugi svetski rat i ratna razaranja nisu zaobišla ni Kaštel, a vlasnici zauvek napuštaju Kaštel i odlaze u Ameriku. Danas je ovo staro zdanje potpuno renovirano i pretvoreno u objekat koji svojim gostima pruža nezaboravan odmor u autentičnom ambijentu inspirisanom aristokratskom prošlošću. Mi smo, nakratko, uživali u miru velelepnog parka koji okružuje celokupno zdanje i u fontani koja je imala raskošne vodoskoke. Od devedesetih godina XX veka dvorac „Kaštel” nalazi se pod zaštitom Zavoda za spomenike kulture. Mi smo se ovde fotografisali i nastavili dalje u Zrenjanin.

Zrenjanin je najveći grad u Banatu i njegov je politički, privredni, kulturni i sportski centar. U njemu živi oko 140 hiljada stanovnika i više od 20 nacija. Razvija se s tradicijom dugom gotovo sedam vekova, jer se kao naselje pod imenom Bečkerek, po prvi put u istorijskim spisima, pominje još 1326. godine.

U Zrenjaninu smo posetili prvo srpsku pravoslavnu crkvu Uspenja Bogorodice. Crkva Uspenja Bogorodice je jedna od retkih sačuvanih baroknih crkava iz prve polovine XVIII veka u Vojvodini. Crkva je podignuta 1746. godine u vreme Marije Terezije i predstavlja jednu od nastarijih sakralnih građevina u Banatu izgrađenu od tvrdog materijala. Crkva je izmenjena i dograđena 1783. godine.

Zatim smo obišli Narodni muzej Zrenjanin.

Unutar zbirki pet odeljenja Muzeja, smešteno je preko 33.000 muzejskih predmeta, saznali smo od kustosa muzeja. U prirodnjačkom odeljenju smo videli trajne preparate riba, gmizavaca i sisara, postavljeni su u prostoru koji je uređen tako da predstavlja njihova prirodna staništa. Prikazane su životinjske vrste koje su odavno nestale ili su veoma retke na našim terenima. Postavka fosilnih ostataka ima za osnovnu ideju da fosilizovane kosti budu izložene u tri dimenzije – da bi se dočaralo prirodno nalazište i prirodna veličina ovih davno nestalih vrsta.

Arheološko odeljenje svojim fondom spada među najbogatije zbirke u Srbiji. Koncepcija stalne postavke zasniva se na hronološkom predstavljanju od najstarijeg vremenskog perioda 6.400 godine pre naše ere do srednjeg veka i obuhvata sledeće epohe: neolit – starčevačku, vinčansku, potisku kulturu, eneolit, bronzano doba, rimsko-provincijsku kulturu, sarmatsku kulturu, seobu naroda i srednji vek (XII-XIII vek). Na postavci je izloženo preko 500 eksponata.

Istorijsko odeljenje čine zbirke starije i novije istorije, kao i Soba istorije sporta.
Zbirka novije istorije stalne postavke prikazuje prošlost našeg zavičaja od poslednje četvrtine XIX veka do kraja prve polovine XX veka kroz ekonomski, društveni, politički i kulturni život. Postavka se sastoji od originalnog materijala: umetničkih slika, trodimenzionalnih predmeta, originalnih dokumenata (ili njihovih faksimila i fotokopija), fotografija i drugog materijala.

Zbirka starije istorije obuhvata i prikazuje period od početka XIV veka, od nastanka grada, do druge polovine XIX veka. Na postavci se može videti originalni prepis Povelje Marije Terezije iz 1769. godine, kojom se u ondašnjem Bečkereku reguliše čitav društveno-ekonomski život, a koja je bila preduslov da bi Bečkerek stekao status grada. Vezano za kulturni razvoj grada značajna je izložena Povelja iz 1847. godine kojom se odobrava osnivanje štamparije u Velikom Bečkereku. Izuzetno mesto u postavci zauzimaju dobro očuvani primerci mačeva iz XI-XII veka, ukrasni predmeti, pečati, originalna zastava Torontalske županije i vatreno i hladno oružje iz XVIII i XIX veka.

Soba istorije sporta prikazuje istorijat sporta u Zrenjaninu od kraja XIX veka do danas. Poseban akcenat je stavljen na olimpijske igre gde je učestvovalo (treneri, sudije i igrači) 39 Zrenjaninaca. Njih desetoro osvojilo je ukupno 16 medalja od toga 6 zlatnih, 3 srebrne i 7 bronzanih. Postavka Sobe sporta obuhvata oko 300 predmeta – sportske rekvizite i opremu, odličja sa takmičenja – originale i odlivke, priznanja zaslužnim sportistima i sportskim radnicima, kao i dokumenta i fotografije sportista i sportskih događaja svih nivoa – od gradskih takmičenja do olimpijada.

Umetničko odeljenjeobuhvata dva segmenta – likovnu i primenjenu umetnost.

Zbirka likovne umetnosti po značaju predstavlja jednu od najvrednijih zbirki u Vojvodini, a po sadržini presek onoga što se u periodu od XVIII do kraja XX veka na umetničkom planu zbivalo u Vojvodini i šire, sa posebnim akcentom na Banat i velikobečkerečke slikarske ateljee. Najstariji eksponati likovne zbirke, svrstani u stalnu postavku, potiču iz prve polovine XVIII veka. Među takvim radovima od posebnog značaja su ikone Šerbana Popovića iz 1744. godine. Prateći dalje hronološki tok i u doba baroka, klasicizma, bidermajera, romantizma, realizma i u modernim pravcima XX veka pojavljuju se poznata imena kao što su: Dimitrije Popović, Nikola Nešković, Nikola Aleksić, Konstantin Daniel, Đura Jakšić, Novak Radonić, Pavle Simić, Uroš Predić, Stevan Aleksić, Aleksandar Sekulić...

Posebnu celinu stalne postavke čine legati Uroša Predića, Tivadara Vanjeka, Zlate Markov Baranji, Ljubice Tapavički, Pauline Sudarski i Friderike Bende-Kovačev.

Zbirka primenjene umetnosti čini zaokruženu celinu Umetničkog odeljenja obuhvatajući predmete sakupljene od samog osnivanja Muzeja 1906. godine. Kolekciju sačinjavaju eksponati od porcelana, fajansa, stakla, metala kao i komadi stilskog nameštaja. Ovaj deo postavke donosi presek plemićkog, ali pretežno građanskog enterijera sa predmetima pokućstva Vojvodine u vremenskom rasponu od XVIII do kraja XIX veka. Stilske osobenosti eksponata uklapaju se u barok i klasicizam sa njegovom građanskom varijantom, bidermajer stilom. Najveći broj eksponata predstavlja import, najčešće iz Austrije, Mađarske, Češke, ali i iz Nemačke, Francuske i Italije, dok je vrlo mali broj rad lokalnih radionica.

Etnološko odeljenje obuhvata pet prostorija u kojima je prezentovan seoski enterijer tzv. „prednjih“ ili „čistih“ odnosno gostinskih soba s kraja XIX i početka XX veka (mađarska, rumunska, slovačka i srpska soba) kao i enterijer srpske kuhinje istog perioda, dok se u ostalim prostorijama nalaze nošnje naroda i narodnosti Srednjeg Banata i predmeti povezani sa seoskim zanatima, zemljoradnjom i stočarstvom. Zrenjaninski Narodni muzej je zavičajnog tipa i etnološka postavka pokriva područje Srednjeg Banata i samim tim predstavlja suživot u kojem se ogledaju sličnosti, razlike i međusobni uticaji svih naroda koji žive na ovim prostorima.

Uživali smo u muzeju, jer smo zaista imali prilike da vidimo svašta.

A onda smo se oduševili Gradskom baštom u samom centru Zrenjanina. Gradska bašta je u okviru Gradske kuće i to jedna reprezentativna zelena oaza u najužem gradskom jezgru, površine 5.810 m². Bašta je oformljena nakon dogradnje bočnog krila Županijske zgrade, osamdesetih godina XIX veka, čime je unutar ovog zdanja stvoren izolovan i zaštićen prostor. Baštu krase brižljivo odnegovani travnjaci, cvetne površine, paviljon za promenadne koncerte, fontana, tri umetnička dela - skulpture „Dečak i lane”, „Mala skica za konja” i „Kompozicija”, kavezi sa egzotičnim paunovima… Bašta je i mesto održavanja brojnih kulturnih priredbi.
Tokom letnjih večeri ovde nastupaju muzičari, književnici, glumci. Posetioci Gradske bašte predah mogu naći i u hladovini kafea. U Bašti se nalazi i centralna reperna tačka - geografsko središte grada Zrenjanina, kamena ploča od koje se mere sva rastojanja i nadmorska visina grada na Begeju.

Mali predah smo napravili u centru Zrenjanina, gde smo pojeli sladoled i malo se odmorili. Dan je bio baš topao, ali uprkos tome zaključili smo da smo proveli jedan lep dan i da smo mnogo toga naučili i videli.

Onda smo se našli ponovo u autobusu, nastavili gde smo stali sa slatkišima i slanišima i oko 20 časova stigli u naše selo.