Ferčik Bence Mate rođen je 9. januara 2001. godine u Novom Sadu. Od roditelja Šandora i Teodore. Kao dete bio je hiperaktivan i puno je pričao. U završnim godinama zabavišta školu je osećao prilično stranom, nije hteo da se odvoji od svojih drugova i od vaspitačice. Ovaj strah je ubrzo nestao zahvaljujući učiteljici. Ni prelazak u više razrede nije bilo lak, ali sa napornim i savesnim radom brzo je uhvatio ritam. U toku školovanja nikada nije imao problema sa učenjem. Uvek je pazio na času. Skoro iz svakog predmeta je išao na takmičenje, iz nekih stigao i na okružni nivo.

Evo, kako se seća proteklih 8 godina, nekoliko momenata iz njegovih uspomena i nekoliko praktičnih saveta.

U prvim danima jako sam se plašio od učiteljice i od mojih drugova iz razreda. Bili su nepoznati. Sa mnogima sam se prvi put u životu sreo u školskim klupama. Međutim, za kratko vreme uspeo sam da se uklopim u razred i ubrzo smo formirali jednu malu zajednicu.

Naša učiteljica je bila Ana Rečo Galus. Ona je jedna jako ljubazna i dobra učiteljica. Uvek se trudila da uradi sve što može za razred i da formira jednu složnu zajednicu. Moji omiljeni predmeti u nižim razredima su bili matematika i fizičko vaspitanje. Matematika me je uvek interesovala, a fizičko sam smatrao lakim. U stvari nije bilo predmeta koju nisam voleo.

Sećam se, bili smo na prijemu prvaka, kada nas je direktor u njegovom govoru nazvao prvacima. Ja sam ispravio direktora da mi još nismo prvaci, mi smo još zabavištanci. On je stao i posle nekoliko sekundi ispravio sebe i rekao budući prvaci i tako nastavio govor.

Čudan je osećaj bio kada smo postali petaci. Bila nam je čast, da budemo veliki. Svi smo bili uplašeni od nastavnika i od novih učionica. Trebalo je puno vremena da naučimo gde se koja učionica nalazi. Marika Boljoš je postala naša nova razredna starešina, koja se sa svom snagom trudila da dalje formira našu malu zajednicu.

U toku 8 godina retko sam uzeo knjige u ruke, jer novo gradio sam već delom znao unapred, delom sam naučio tokom časa. Pripreme za takmičenje su bile već malo složeniji zalogaj, mada ni te ne bih nazvao teškim, jer me je interesovalo gradivo. Rado sam se udubio u svet znanja, jer mi je to bilo interesantno. Posebno su mi se sviđali oni časovi, kada smo jednu temu istraživali sve dublje i dublje i na kraju je sve ispalo zabavno i smešno, pa smo se puno smejali i nastavnici i mi, učenici. 

Moj razred je, zahvaljujući učiteljici bio složen od početka. To se još ojačalo sa buđenjem svesti u nama u predmetnoj nastavi. Imali smo mnoštvo uspomena koja nećemo zaboraviti, na primer kada smo zalepili stolove i stolice u kabinetu za fiziku, kada nas je nastavnica likovnog isključila iz učionice, kada nas je nastavnica fizike isterala sa časa, kada su nas isterali neki nastavnici, i još mnoštvo onih žurki po kućama koje smo organizovali, bilo je sve super.

Stigli smo do 8. razreda. Moja priprema za završni ispit izgledalo je tako, što sam redovno prisustvovao i pazio na pripremnim časovima. Posebno se iz knjiga nisam pripremao, jer sam bio ubeđen, da znam ono što mi je potrebno za dobar uspeh. Na završnom ispitu iz moje škole ja sam postigao najbolji rezultat, što me je posebno obradovalo. Moja prva želja je bila da upišem gimnaziju, što sam i ostvario. Postao sam učenik bečejske Gimnazije. Prilikom upisa upoznao sam buduću razrednu, a usput sam se sreo sa puno poznatih lica iz ranijih raznih takmičenja. Još nisam odlučio, šta ću posle gimnazije.

Veoma mi je drago, što sam postao učenik generacije. Jako sam se iznenadio, znam da je bila tesna borba između nekoliko učenika. Ova nagrada će me motivisati da i u buduće postižem što bolje rezultate.

1. jula sam bio pozvan na prijem učenika generacije osnovnih škola iz našeg okruga. Bila mi je čast da sam ja predstavljao moju školu na ovom prestižnom događaju. Prijem je bio u Tehničkoj školi „Mileva Marić Ajnštajn“ u Novom Sadu. Hol škole je bio prepun učenika i njihovih roditelja. Posle uvodnog govora pristupilo se svečanoj dodeli poklona. Naša opština je bila na sredini liste. Svi smo dobili dve knjige. Jedna je kolekcija medalja o poznatim ličnostima Srbije, a druga je opis tih ljudi.

Dragi moji drugari, koje ste ostali u ovoj školi  savetujem Vam, da pazite na času, daleko je lakše i brže ovako naučiti gradivo nego da nabubate ili posle da nadoknadite. To je najbolji način da postižete dobre rezultate.  Pratite mene na ovom putu. Zdravo.