U našoj školi u školskoj 2015/2016. godini održane su prve radionice na temu zaustavljanja nasilja na internetu.

Ukratko o projektu
UNICEF je zajedno sa kompanijom Telenor i Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja osmislio projekat „Zaustavimo digitalno nasilje“. Cilj projekta je prevencija zloupotrebe digitalnih medija i podizanje svesti o ulozi i značaju digitalnih medija u savremenim uslovima života. Prema podacima istraživanja zloupotrebe se prenose:
26% preko mobilnih telefona, 23% preko sms-a, 17% preko socijalnih mreža i 11% putem kamera i video snimaka.

U martu 2016. godine objavljen je priručnik „Digitalno nasilje – prevencija i reagovanje“. Priručnik je namenjen učenicima i učenicama, zaposlenima u obrazovno-vaspitnim ustanovama i roditeljima kako bi se:
- informisali o svim prednostima i mogućnostima koje internet pruža, ali i o potencijalnim rizicima na internetu;
- osnažili za prepoznavanje i blagovremeno i adekvatno reagovanje u situacijama digitalnog nasilja;
- ukazalo na to koliko je značajno da budemo oprezni na internetu i da preduzimamo sve mere zaštite koje su nam na raspolaganju;
- predložile aktivnosti za zaštitu od različitih oblika digitalnog nasilja, naročito seksualnog nasilja koje se vrši putem interneta;
- podstaklo na zajednički rad na prevenciji ovog oblika nasilja.

Radionice su sastavni delovi publikacije namenjene učenicima, nastavnicima i roditeljima.
Preporuka je da radionice realizuju nastavnici, odnosno odeljenjske starešine, stručni saradnici u saradnji sa učenicima i roditeljima koji dobro poznaju i koriste digitalne uređaje, socijalne mreže i onlajn servise. Kod nekih radionica nužno je da u realizaciji učestvuje nastavnik informatike ili neka druga osoba iz ustanove ili roditelj, jer su potrebna naprednija tehnička znanja i veštine za realizaciju radionice (to je navedeno u napomeni kod tih radionica).

Posle snimanja i analize postojećeg stanja tehničkih mogućnosti u našoj školi, na osnovu dogovora pedagoga škole, Oršolje Lakatoš, i informatičara, Atile Arpaša, formiran je srednjo-ročni plan učešća naše škole u ovom projektu. Taj plan se sastoji od 3 faze:

1. faza/godina: rad sa najnižim generacijama (4. i 5. razred), koje već aktivno koriste informatičku opremu. Kod ove grupe učenika naglasak treba staviti na informisanje tih učenika o načinu, mogućnostima, a i o zloupotrebama komunikacije putem interneta.
2. faza/godina: rad sa višim razredima (6-8. razredi) – teme: bezbednost na internetu, opasnosti i digitalno nasilje.
3. faza/godina: edukacija roditelja, nastavnika u školi koristeći iskustvo na osnovu prethodne godine.

U periodu april-maj-jun 2016. godine održano je 8 radionica učenicima 4. i 5. razreda. Obrađene su sledeće teme:

1. Ispravan stav, optimalno i maksimalno vreme prilikom korišćenja računarske opreme.
2. Šta sve može da uzrokuje previše korišćenja internet tehnologije? Kako tehnika može da raskine ljudske odnose? Prikazane su razne situacije (uglavnom negativne) na relaciji tehnika – ljudi i učenicima je dat zadatak da prepoznaju te greške i da daju predloge kako ih ispraviti.
3. Međuljudska komunikacija – moderna tehnika (računari, mobilni telefoni) ne smeju biti važniji od ljudskih kontakata.
Često vidimo sliku da današnja deca i kada se okupljaju, vreme provode sa svojim mobilnim telefonima. U 21. veku kao da ne postoji živa reč, nego samo poruke preko četa. Nije ni čudo što je njihov govor osiromašen i sve više koriste skraćenice i slengove i u živoj komunikaciji.
4. Među učenicima najpoznatija društvena mreža je Fejsbuk. U okviru ove teme prvo je raščišćeno šta je Fejsbuk, da li je koristan ili štetan, šta su prednosti i šta su rizici prilikom korišćenja.
Naši učenici nisu mogli da definišu šta je Fejsbuk. Znaju samo da on služi za razmenu poruka, slika i video zapisa. Većina učenika već ima profil. Te profile su otvorili pomoću roditelja i prijatelja (prema propisima Fejsbuka o pravima i odgovornostima korisnika, kreiranje profila nije dozvoljeno deci ispod 13 godina). Veliki procenat učenika se izjasnio da je prethodno razgovarao sa roditeljima na ovu temu, ali se taj razgovor odnosio samo na tehniku korišćenja, a ne i na moguće opasnosti.
Na pitanje, da li je Fejsbuk koristan, u većini slučajeva potvrdno su odgovorili, jer su to čuli od svojih roditelja, nastavnika i poznanika.
Učenicima je objašnjeno da je Fejsbuk jedna veoma korisna usluga. Kao i mnoštvo drugih stvari, može da bude dobar, ali može da bude i štetan ako ga ne koristimo na dobar način. Fejsbuk samo prezentuje sve te informacije koje mi podelimo. On u stvari ništa novo ne radi, samo pušta naše informacije u etar, tako da ih svi mogu videti. Na primer, ako naša škola postavi jedan članak na svoj veb-sajt, biće nekoliko desetina ljudi, koji će ga pročitati. Međutim, ako isto to predstavimo preko Fejsbuka, onda ćemo imati više stotina čitalaca. Ono što je prednost (to da je dostupan svima) predstavlja i najveću opasnost ovog mehanizma. Ljudi su postali lenji i naivni u današnje vreme. Praktično ceo njihov život se odvija preko Fejsbuka. U današnje vreme jedan lajk više znači nego jedan osmeh ili dobar dan. To je onaj način života koji naša omladina ne treba da sledi.
5. Razmisli pre nego što postuješ
Preko radionice učenicima je prikazano šta će se desiti sa onim stvarima koje će podeliti preko društvene mreže. Sve što su jednom postavili negde, zauvek će ostati i širiti se i nikada nećemo znati ko sve može do dođe do naših slika i podataka. Takođe je prikazano šta sve može da se desi ako ljudi postavljaju vređajući materijal o drugima. Glavna poruka ove radionice je bila: pre nego što podelite neku informaciju o svom ličnom životu onlajn, budite pažljivi i dobro razmislite, jer kasnije možda nećete lako moći da uklonite postovani sadržaj sa interneta.
6. Štetne posledice podeljenih važnih podataka
Ako prelako i bez razmišljanja podelimo naše podatke ili preko društvenih mreža, preko sms-a, preko raznih stranica za registraciju, to može da ima nepredvidljive posledice. Lični podaci, adresa, broj telefona, kada nismo kući, šta nam je običaj, šta volimo, kako izgleda unutrašnjost naše kuće, poduža je lista šta sve delimo preko interneta. O mogućim posledicama smo pričali na ovoj radionici. Najvažnije je bilo da učenici shvate važnost ovih podataka.
U okviru ove radionice učenici su pogledali jedan dokumentarni film. U tom filmu prikazan je jedan eksperiment. Voditelj je napravio jedan lažni profil dečaka od 15 godina i preko tog profila upoznavao se sa devojkama od 12, 13, 14 godina. Bilo je potrebno samo nekoliko dana dopisivanja i već je uspeo u tome da se sastaju (sa prvom u jednom parku, sa drugom u devojčinoj kući, a sa trećom uveče u jednom automobilu). Devojke su lako pristale na sastanak. Naravno, njihovi roditelji su bili upoznati sa celom situacijom. Oni su bili ubeđeni da njihova deca neće pristati. Bili su razočarani njihovim ponašanjem.
Ovaj dokumentarni film je bio veoma poučan svim našim učenicima. U toku filma svi su jednoglasno izjavili da oni ne bi tako uradili. Ne bi pričali sa nepoznatim ljudima, ne bi dali svoje adrese, brojeve telefona i ne bi pristali na ovakve sastanke. Međutim, to su mislili i roditelji u filmu. Zašto su ipak mladi ljudi napravili takve korake? Iz radoznalosti, zbog problema sa roditeljima, zbog želje za dokazivanjem? Ova su pitanja ostala bez odgovora.
Na žalost, finalna anketa pokazuje baš suprotno, da i naši učenici prihvataju nepoznate osobe kao prijatelje i da veliki procenat učenika ne smatra opasnim da se nađe sa tom osobom.

Da vidimo, kakvo je stanje u našoj školi kod najmlađe internet generacije?

U četvrtom razredu 77,78% učenika ima kod kuće računar, dok je u 5. razredu taj procenat 59,55% (razlog za ovo leži u većem broju učenika sa socijalnim poteškoćama u 5. razredu). Dalja istraživanja važe samo za one učenike, koji imaju računar.
90,48% četvrtaka, a 95,45% petaka ima pristup internetu (uglavnom preko stonog računara ili preko mobilnog telefona).

Četvrtaci internet u najvećem procentu koriste na desktop (stonim) računarima (32,88%), preko laptopa i pametnog telefona 23,29%, a preko tableta 20,55%. Kod petaka ovaj raspored izgleda ovako: stoni računar (44,32%), pametni telefoni (28,41%), laptop (15,91%) i tableti (11,36%). Stoni računar je uređaj gde naši učenici koriste internet u najvećem procentu (naročito kod petaka), ali i pametni telefoni zauzimaju sve veći procenat. Roditelji na neki način mogu držati pod kontrolom desktop računar, ali kod mobilnih telefona je to daleko teže (maltene je nemoguće). Roditelji nemaju potrebno informatičko znanje, a često nemaju ni vremena za kontrolu uređaja svoje dece.

Na pitanje koliko vremena provode ispred računara, četvrtaci su odgovorili na sledeći način:
0 – 30 min – 42,86%
30 – 60 min – 26,19%
60 – 90 min – 9,52%
90 – 120 min – 9,52%
više od 2 sata – 11,90%

Situacija kod petaka je sledeća:
0 – 30 min – 33,97%
30 – 60 min – 37,74%
60 – 90 min – 20,75%
90 – 120 min – 1,89%
više od 2 sata – 5,66%

Možemo primetiti da kod četvrtaka većina učenika koristi računar do sat vremena dnevno, dok kod petaka taj vremenski period iznosi i do 90 minuta. Veliki je procenat i onih ekstremnih primera učenika (naročito u četvrtom razredu) koji dnevno sede ispred računara više od 2 sata.

Vreme provedeno na internetu je sledeće:
4. razred
0 – 30 min – 59,52%
30 – 60 min – 16,67%
60 – 90 min – 7,14%
90 – 120 min – 2,38%
više od 2 sata – 14,29%
5. razred
0 – 30 min – 44,90%
30 – 60 min – 36,73%
60 – 90 min – 10,20%
90 – 120 min – 2,04%
više od 2 sata – 6,12%

Primećujemo da ovde postoji još veći procenat onih učenika koji su na internetu više od 2 sata. To su oni učenici koji nemaju računar u kući, međutim internet koriste preko pametnih telefona.

Preko ankete testirano je da li su učenicima poznati neki osnovni pojmovi: browser (pregledač) i Fejsbuk. Za pregledač je potvrdno odgovorio jako mali procenat učenika: 16,67% u četvrtom i 18,87% u petom razredu. Pojam Fejsbuk dobro je definisalo 52,38% učenika u četvrtom i 66,04% u petom razredu. Na časovima informatike treba postići da deca imaju i informatičko znanje. U poslednje vreme to je sve teže postići jer naše učenike uglavnom interesuju dve stvari na računaru: kako igrati igrice i kako doći do Fejbuka.

47,62% četvrtaka koristi najveću društvenu mrežu Fejsbuk, dok je taj procenat u petom razredu znatno veći 73,58%. Veliki procenat fejsbukaša su tzv. pasivni korisnici, koji samo pogledaju šta su ostali korisnici postavili (32,14% u četvrtom i 34,43% u petom). Četvrtaci, ako već podele nešto, onda su to slike (32,29%), video (17,86%) ili neki tekst (10,71%). Petaci isto najviše dele slike (34,43%), više teksta (18,03%) i video zapise (14,78%).

Što se tiče prijatelja na Fejsbuku, kod četvrtaka je struktura sledeća:
Od 0 do 100 – 63,64%
Od 100 do 500 – 18,18%
Više od 500 – 18,18%

Petaci imaju više prijatelja:
Od 0 do 100 – 43,90%
Od 100 do 500 – 36,59%
Više od 500 – 19,51%

Stručnjaci kažu, da je broj stvarnih prijatelja na Fejsbuku do 50, ostali su poznanici.

Na pitanje da li si razgovarao sa svojim roditeljima na temu šta je Fejsbuk i kako se koristi, 53,13% četvrtaka i 85,37% petaka je dalo potvrdni odgovor. Međutim, ovaj razgovor se odnosi samo na tehniku korišćenja, a samo u nekoliko slučajeva i na opasnosti koje ih čekaju na mreži.

Današnja komunikacija uglavnom ide preko internet aplikacija (Messenger, Viber, itd…). Taj vid komunikacije koristi 60,98% u četvrtom i 73,17% učenika u petom razredu. Za četovanje 34,15% četvrtaka i 43,90% petaka koristi i veb- kameru. To je sa jedne strane korisno, jer odmah imaju povratnu informaciju druge strane.

Zabrinjavajući podatak je da 35,48% četvrtaka i 24,39% petaka imaju prijatelje na Fejsbuku koje ne poznaju iz stvarnog života. Jedan od razloga zašto prihvataju nepoznate osobe kao prijatelje je težnja da imaju što veći broj poznanika, jer to daje njima prestižniji status među vršnjacima. 33,33% četvrtaka svesno i sa razmišljanjem bira poznanike, dok 36,36% svakoga prihvata za prijatelja ko je njih označio. 23,33% se trude da sami traže prijatelje, dok 6,67% je onih koji prihvataju poznanike samo da ih bude više. Petaci su već malo pažljiviji: 48,98% bira svesno, dok 14,29% prihvata bez razmišljanja svakoga za prijatelja. 30,61% bira samo, dok 6,12% prihvata samo da bi imalo što više prijatelja. Iz tih brojeva se tačno vidi kako su ove generacije učenika još uvek jako naivne i zbog „statusa“ ponekad prihvataju kontakt sa nepoznatim osobama.

19,51% četvrtaka se izjasnilo da je bilo slučajeva da je nepoznata osoba započela razgovor preko Fejsbuka ili preko druge aplikacije. Taj broj kod petaka je daleko veći: 31,71%. Iz ovih brojeva se vidi da opasnost postoji i ne smemo olako shvatati sajber kriminal. Međutim, ono što je najkritičniji podatak: u četvrtom razredu 21,95%, dok u petom 48,76% učenika ima običaj da deli važne informacije u vezi sa svojom porodicom (bili smo na izletu, idemo na letovanje, dobili smo na lotou, dobio sam novi mobilni, ovako izgleda naša kuća, naša adresa, moj broj telefona itd...). Velika opasnost je u tome da četvrtina učenika (u četvrtom 24,39%, u petom 26,86%) smatra da nema ništa loše ako razgovaraju sa nepoznatim osobama, zamene slike ili se nađu negde.

Zaključci na osnovu održanih radionica i analize anketnih listova

Činjenica je da opasnost koju ne vidimo, ni ne smatramo značajnom. Međutim, digitalno nasilje je tu i ne samo u velikim gradovima, nego se pojavljuje uveliko i u seoskim okruženjima, konkretno i kod učenika naše škole. Postoje slučajevi o kojima imamo saznanja (pedagog, psiholog, razredne starešine itd…), međutim, sigurno ima i slučajeva, koji nisu stigli do odgovarajuće školske službe. Treba postići da nivo opreza kod učenika bude na odgovarajućem nivou u svim segmentima (i oflajn i onlajn) života.
Veoma je potrebna stalna edukacija učenika, roditelja, a i nastavnog kadra. Na osnovu razgovora i prikazanih brojeva, učenici ne dobijaju potrebnu pripremu za korišćenje interneta. Razlog je u tome što ponekad učenici više znaju o novim tehnologijama, nego njihovi roditelji. Zato treba staviti naglasak i na njihovu edukaciju. U sledećim godinama treba edukovati roditelje preko roditeljskih sastanaka ili preko posebnih radionica za njih. To možemo postići preko obrazovnih materijala (male edukativne brošure, dokumentarni filmovi, primeri dobre prakse).

Naša škola u školskoj 2016/2017. godini imaće obavezu da:

• izvrši analizu stanja bezbednosti u ustanovi i u skladu sa tim, pripremi Program zaštite dece i učenika od nasilјa u kome će u okviru preventivnih aktivnosti planirati realizaciju radionica sa učenicima, roditelјima i nastavnicima;
• predvidi mere intervencije koje će obuhvatiti jasne procedure koje se koriste u slučajevima digitalnog nasilјa, kao i da podeli uloge i odgovornosti;
• da o svemu navedenom blagovremeno i transparentno informiše sve aktere školskog života.