Dana 12.01.2017. godine u našoj obrazovno-vaspitnoj ustanovi održan je seminar : „Socijalno neprihvaćeno dete - načini identifikacije, uzroci, posledice“. Predavači su bili prof. dr Jelica Petrović sa odseka za Psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu - uža oblast Razvojna psihologija i Tijana Karić, doktorant odseka za psihologiju iz oblasti Socijalne psihologije, takođe sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Obuku je pohađalo trideset osoba.

Cilj seminara je bio da se upoznamo sa uzrocima (ne)prihvaćenosti od strane vršnjačke grupe; da naučimo da prepoznamo perfidnije oblike diskriminacije koji možda na prvi pogled izgledaju kao da to nisu, kao i koje su moguće posledice ukoliko dete nije prihvaćeno itd.

Dakle, reč je o dinamici unutar vršnjačkih odnosa koje su turbulentne i mogu imati dalekosežne posledice po rast i razvoj deteta.

Podsetili smo se na oblike diskriminacije, predrasude i kako se one održavaju, ko ih prenosi, zatim na naučenu bespomoćnost i sve to primenili na relacije unutar vršnjačke grupe, odnosno, na odnose između dece.

Bitno je naglasiti da je u procesu identifikacije socijalne (ne)prihvaćenosti potrebno poznavati prirodu vršnjačkih odnosa. Postoje dve osnovne dimenzije vršnjačkih odnosa:

         PRIHVAĆENOST                PRIJATELJSTVO

         (odnos u grupi)                (odnos u dijadi)

*KLJUČNO JE INICIRANJE INTERAKCIJE DETETA U GRUPI*

Time se razvijaju socio-emocionalne veštine dece i postavljaju temelji zdravog razvitka ličnosti deteta.

Ukoliko dete ne ume, ne zna ili je sprečeno da stvori, neguje i/ili održi obe ove dimenzije u svom obrascu ponašanja tada postoji opasnost da bude odbačen, nevidljiv, agresivan ili dete „žrtva“.       

Na obuci smo naučili i tehnike identifikacije, odnosno, procene socijalnih relacija unutar grupa : sociometrijski test, vršnjačka nominacija.

Naveli smo moguće razloge (ne)prihvatanja: socio-ekonomski status, školski uspeh, fizička privlačnost , zatim socijalne veštine : visoko samopouzdanje, veštine rukovođenja, komunikativnost, tačnije sposobnost iniciranja kontakata kao i emocionalno reagovanje: negativan afektivitet, sklonost ka depresivnom raspoloženju, povučenost, agresivno ponašanje i drugi razlozi.

Tokom diskusije smo zaključili da je veliki broj „nevidljive“ dece za koje tvrdimo da su mirna, povučena i samim tim visoko pogodna ili su već neprihvaćena od strane grupe. Opažanjem smo ustanovili da je veliki broj agresivne dece (direktna i indirektna agresija) koja se na taj način „bore“ da budu prihvaćena, a često je prisutna i kategorija dece „žrtve“ kojima isto tako nedostaju socijalne veštine.

Grupna dinamika je vrlo kompleksna i posmatranjem, kao i informacijama od roditelja, okoline, podacima dobijenim identifikacijom možemo usmeravati njen razvoj

Dalji koraci na planu socijalne integracije jesu kontinuirano raditi na poboljšanju interakcije tako što ćemo iskoristiti druge učenike, prihvaćene od strane vršnjaka, kao resurse.

Neophodno je zapamtiti da svaki odlazak ili ulazak novih lica u grupu jeste šansa za promenu koju treba iskoristiti.

Osvrt: vršnjački odnosi, dinamika grupe, iniciranje kontakata , komunikacija jesu veštine kojima gradimo samopouzdanje, samopoštovanje, empatiju, prepoznavanje emocija i mnoge druge veštine od velike važnosti za rast i razvoj ličnosti i od njih zavisi u kom smeru ćemo se dalje razvijati, kojim ciljevima težiti i kako ih postizati.

Škola jeste mesto gde se stiče obrazovanje ali i životne veštine i obrasci ponašanja u grupi i van nje.

Stoga, naučimo decu da „grade mostove, a ne barijere!“