U ponedeljak, 15. maja 2017. godine u 7 časova, 37 učenika četvrtog razreda, naše škole, u pratnji svojih učiteljica, Branke Cvejanov, Kormanjoš Ibolje i Horvat Anike, uputilo se na jednodnevnu ekskurziju u glavni grad, Beograd.

Jutro je bilo toplo, sunčano, a deca uzbuđena i raspoložena i sve je obećavalo da je divan dan pred nama. Uputili smo se ka Beogradu puni pozitivne energije. U Temerinu nam se priključio i stručni vodič puta, koji nam je tokom putovanja pričao o predelima pored kojih prolazimo i učinio nam put još zanimljivijim i kvalitetnijim. Prvu pauzu, napravili smo kod Beške, radi kratkog osveženja i doručka i vrlo brzo nastavili put, kako bismo što pre stigli na odredište.

Prva znamenitost koju smo obišli, dolaskom u naš glavni grad, oko 10 časova, bio je Spomenik neznanom junaku, na Avali. Spomenik je zaista jedna veličanstvena građevina, koju je napravio Ivan Meštrović, a sastoji se od 8 statua žena – kariatida, obučenih u različite nošnje, koje služe kao noseći stubovi. Osam žena predstavljaju šest republika i 2 pokrajine. Sa ovim informacijama upoznao nas je naš vodič, a nakon toga smo se popeli na spomenik da razgledamo i tamo napravili prvu zajedničku fotografiju. Sa spomenika se pruža prelep pogled na deo Šumadije, a u blizini se vidi i Avalski toranj, koji nam je bio sledeća destinacija. Do njega smo se prošetali, a deca su usput mogla da kupe suvenire.

Visina Avalskog tornja kod dece je izazvala divljenje, ali i strah na pomisao da ćemo uskoro biti tamo gore, na visini od 122 m. Podelili smo se u grupe i začas smo se, uz pomoć brzog lifta, našli gore. Sa zastakljene galerije pruža se divan pogled na skoro celu Šumadiju. Deca su se slikala i uživala u pogledu i strah je vrlo brzo nestao.

Nakon uživanja u pogledu, bilo je vreme i da se zasladimo, pa smo na igralištu kod tornja, napravili prauzu za sladoled i igru.

Oko 12 časova ukrcali smo se u autobus i krenuli ka Vračaru, da vidimo Hram Svetog Save. Velelepna građevina, najveći pravoslavni hram na Balkanu, izmamio je osmehe na dečjem licu, svojom veličinom i lepotom. Nažalost, unutrašnjost hrama nismo mogli da vidimo, zbog radova koji su bili u toku, pa smo o izgledu unutrašnjosti i zanimljivostima saznali sa plakata i od vodiča, koji nam je dao iscrpne informacije. Drugu zajedničku fotografiju napravili smo kod Spomenika Svetog Save, a deca su, naravno, napravila još mnogo, mnogo fotografija i kupovala suvenire.

Oko 13 časova, pošto je došlo vreme ručku, uputili smo se u Mekdonalds. Obavili smo grupni ručak, uživali u hrani i u ambijentu i oko 14 časova krenuli u zoološki vrt, ka našoj poslednjoj destinaciji. Šetnja u zoološkom vrtu, između svih tih divnih i egzotičnih životinja, bila je prelepa. Deca su bila izuzetno srećna, svuda su se slikala i nisu znala gde pre da gledaju. Umor nas je polako stigao, pa smo napravili pauzu u zoološkom vrtu, za još jedan sladoled i nakon toga se uputili ka autobusu. U autobusu je, nakon divnog dana, bila raspevana atmosfera i deca su puna pozitivnih utisaka krenula kući.

Ispred škole, oko 19 časova, čekali su nas roditelji.

Bio je ovo jedan dobro realizovan jednodnevni izlet, gde su zaista sva čula uživala, a što je najbitnije, deca su bila srećna i zadovoljna, puna utisaka.