Poezija postoji otkad postoji i književnost. Najstarija dela svetske književnosti pisana su u stihu. Ipak, poezija nije žanr koji će svi čitati istim žarom. Jednostavno, forma stiha ne odgovara svačijem ukusu. Pa ipak, pesnika je bilo i biće.

               A pesničke talente ima i naša škola. Zbog njih je nastavnica srpskog jezika Višnja Milošević Vujić osmislila jedan neobično običan čas. Naime, Svetski dan poezije je 21. mart, a baš taj dan je nastavna jedinica časa srpskog jezika u šestom razredu, trebalo da bude: Izražajno čitanje. I nastavnica je smislila da se čas iz učionice premesti u biblioteku. Biblioteka je, inače, za Međunarodni dan maternjeg jezika, koji je bio 21. februara, raspisala literarni konkurs i pozvala učenike da napišu pesme na nekoliko tema (Jedva čekam proleće/Dečje radosti/Prva ljubav/Prvi raskid). Učenici su se odazvali i napisali pesme. Međutim, iz nekih tehničkih razloga, do realizacije ovog konkursa nije došlo. I kako nastavnica nije želela da pesme ostanu nezapažene, odlučila je da održi ogledni čas.

               Pa je tako, u biblioteci u Bačkom Petrovom Selu, 28. marta 2017. godine održan ovaj neobično običan čas. Istina, bio je zakazan, kako je gore navedeno za 21. mart, ali u selu tog dana nije bilo struje, a pošto je ovo bio multimedijalni čas bez struje se nije moglo. Tako da je sve pomereno za nedelju dana kasnije. Ali to nije umanjilo uzbuđenje i nestrpljenje mladih pesnika da pokažu svoj talenat.

              Ovaj nesvakidašnji čas, ispred biblioteke, otvorila je bibliotekarka Eva Rab Virag. Zatim je nastavnica Višnja kroz PowerPoint prezentaciju podsetila učenike šta je sve važno prilikom izražajnog čitanja. Razgovaralo se o važnosti intonacije, naglaska i pauze. Kao i o tome kako ubedljivo, upečatljivo, slikovito, jasno, tečno i živo čitati kako svoju tako i nečiju, tuđu poeziju. Takođe je skrenuta pažnja da reč može da ima više značenja, u zavisnosti od smisla teksta u kojem se nađe, a isto tako se može i izgovoriti na mnogo načina. Onda se kroz nekoliko slajdova ove prezentacije nastavnica osvrnula na glavna pravila izražajnog čitanja. Nakon toga, učenicima su pušteni video-snimci izražajnog interpretiranja poezije pa su tako imali priliku da vide i čuju kako je Miroslav Mika Antić recitovao svoju „Dosadnu pesmu“, dok je Desanka Maksimović recitovala svoju dobro poznatu „Strepnju“. Pesmu iz „Gradinara“ Rabindranata Tagorea recitovao je Mile Vasiljević. A učenici su imali i priliku da vide i čuju i svoju vršnjakinju Iskru kako recituje „Drhtavu pesmu“ Mike Antića.

               Onda su dobili reč učenici, mladi pesnici, da izražajno recituju ili pročitaju svoje pesme. Svaku pesmu pratio je slajd na platnu sa otkucanom pesmom da svi, koji su bili prisutni u biblioteci, mogu da prate njihovu poeziju. Svoje pesme predstavili su ovi naši učenici: Taša Baukov (6.1), Tijana Gagić (6.1), Slavica-Nina Janković (6.1), Dejan Stajić (6.1), Daniel Maka (6.1), Miroslava Simić (8.1) i Sunita Avdulahu (8.1). Na kraju časa, šestaci su birali pesme svojih drugara-pesnika koje su im se najviše dopale i obrazložili su zašto je to tako, a dobili su i priliku da izražajno pročitaju neku od tih pesama. Mladi autori su kao nagradu dobili članske karte biblioteke.

               Sve ovo su pratile i učiteljice naše škole (Horvat Anika, Hegediš Silvija, Horvat Angela, Varga Mariana, Kormanjoš Ibolja, Galus Aranka, Milja Marković, Mirjana Svirčev, Sanja Bašić, Branka Cvejanov), koje su došle da podrže svoju koleginicu, svoje bivše učenike i, možda, dobiju ideju šta bi mogle drugačije da urade na nekom svom času.

               Opšti utisak je da su svi uživali, ponešto novo naučili, neko staro znanje potvrdili, a sami šestaci, zbog kojih je sve ovo i bilo smišljeno, poželeli su još neki takav čas – drugačiji čas.