U našoj školi u školskoj 2016/2017. godini nastavljene su radionice na temu zaustavljanja nasilja na internetu, koje su započete još prošle školske godine.

Ukratko o projektu

UNICEF je zajedno sa kompanijom Telenor i Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja osmislio projekat „Zaustavimo digitalno nasilje“. Cilj projekta je prevencija zloupotrebe digitalnih medija i podizanje svesti o ulozi i značaju digitalnih medija u savremenim uslovima života. Prema podacima istraživanja zloupotrebe se prenose:

26% preko mobilnih telefona, 23% preko sms-a, 17% preko socijalnih mreža i 11% putem kamera i video snimaka.

U martu 2016. godine objavljen je priručnik „Digitalno nasilje – prevencija i reagovanje“. Priručnik je namenjen učenicima i učenicama, zaposlenima u obrazovno-vaspitnim ustanovama i roditeljima kako bi se:

- informisali o svim prednostima i mogućnostima koje internet pruža, ali i o potencijalnim rizicima na internetu;

- osnažili za prepoznavanje i blagovremeno i adekvatno reagovanje u situacijama digitalnog nasilja;

- ukazalo na to koliko je značajno da budemo oprezni na internetu i da preduzimamo sve mere zaštite koje su nam na raspolaganju;

- predložile aktivnosti za zaštitu od različitih oblika digitalnog nasilja, naročito seksualnog nasilja koje se vrši putem interneta;

- podstaklo na zajednički rad na prevenciji ovog oblika nasilja.

Radionice su sastavni delovi publikacije namenjene učenicima, nastavnicima i roditeljima.

Preporuka je da radionice realizuju nastavnici, odnosno odeljenjske starešine, stručni saradnici u saradnji sa učenicima i roditeljima koji dobro poznaju i koriste digitalne uređaje, socijalne mreže i onlajn servise. Kod nekih radionica nužno je da u realizaciji učestvuje nastavnik informatike ili neka druga osoba iz ustanove ili roditelj, jer su potrebna naprednija tehnička znanja i veštine za realizaciju radionice (to je navedeno u napomeni kod tih radionica).

Posle snimanja i analize postojećeg stanja tehničkih mogućnosti u našoj školi, na osnovu dogovora pedagoga škole, Oršolje Lakatoš, i informatičara, Atile Arpaša, napravljen je srednjoročni plan učešća naše škole u ovom projektu. Taj plan se sastoji iz 3 faze:

1. faza/godina: rad sa generacijama nižih razreda (4. i 5. razred), koji već aktivno koriste informatičku opremu. Kod ove grupe učenika naglasak treba staviti na informisanju tih učenika o načinu, mogućnostima, a i o zloupotrebama komunikacije putem interneta. (Realizovano je školske 2015/2016.)
2. faza/godina: rad sa višim razredima (od 6. do 8. razreda) – teme: bezbednost na internetu, opasnosti i digitalno nasilje.
3. faza/godina: edukacija roditelja, nastavnika u školi koristeći iskustvo na osnovu prethodne godine.

U periodu maj-jun 2017. godine održane su 24 radionice učenicima od 6. do 8. razreda. Obrađena je tema:

Mere zaštite na društvenim mrežama.

Ova tema obuhvata razumevanje mera predostrožnosti na društvenim mrežama. Upoznavanje sa načinima primene mera tehničke zaštite na društvenim mrežama. Ciljne grupe: učenici 7. i 8. razreda.

Materijal za rad: prezentacija o oblicima digitalnog nasilja, računari (ili mobilni telefoni) sa pristupom internetu.

Trajanje: za svaki razred oko 45 minuta (1 školski čas).

Urađane su sledeće aktivnosti:

Aktivnost 1: Razgovor o načinima korišćenja društvenih mreža;

Aktivnost 2: Zapisivanje negativnih iskustava;

Aktivnost 3: Izlaganje o oblicima digitalnog nasilja;

Aktivnost 4: Tehnički saveti.

Prilikom obrade ove aktivnosti korišćeni su odabrani video zapisi.

Pre početka radionice učenici su popunili anonimnu anketu u cilju prikupljanja podataka o informatičkom stanju izabrane populacije. Anketom smo došli do sledeće informacije:

Naši učenici u 96% slučajeva imaju računar kod kuće i u istom procentu koriste internet. Tu činjenicu smo znali i ranije, ali ne ovako sa tačnim podacima. Ovo može da bude prednost prilikom planiranja i realizacije predmetne nastave, jer na ovaj način možemo onlajn gradivo i tehnike uvrstiti u svakodnevni rad sa učenicima.

Preko kojih uređaja koristiš internet?

Na osnovu dobijenih odgovora vidimo da je najzastupljenije korišćenje interneta preko mobilnog uređaja (42%), zatim desktop računara (35%), pa preko laptopa (16%). 7% učenika koristi i tablet.

Sledeća dva pitanja, koja se permanentno javljaju u ovakvim anketama i svaki put dobijamo sve „gore“ rezultate.

Koliko vremena provodiš dnevno ispred računara?

Koliko vremena dnevno provodiš na internetu?

Dobijeni rezultati su različiti, jer na drugo pitanje uveliko utiče i činjenica da naša deca u većini koriste internet preko mobilnih uređaja. Gledajući vremensku strukturu, uvek je zabrinjavajući podatak ona poslednja stavka. 44% naših učenika su više od dva sata na internetu dnevno. Ono što je izostavljeno u pitanjima (ubuduće će se, sigurno, ubaciti), je šta učenik radi na internetu tokom ovog perioda. Na osnovu formalnih odgovora dobili smo stavke: igranje igrica, slušanje muzike, gledanje video spotova, filmova i tek tamo, na kraju, se pojavljuje i korišćenje interneta za učenje.

Onda dolazi deo vezan za najpopularniju društvenu mrežu, Facebook. 96% naših učenika ima profil, taj profil su uglavnom (41%) otvorili sami, zatim pomoću roditelja (36%) ili preko svojih drugova (23%). Skoro jedna trećina (31%) naših „fejsbukaša“ su takozvani nemi „prisutnici“ (samo gledaju, a ne dele ništa). Naravno, najviše dele slike (37%), video zapise (18%) i tek na kraju tekstualne sadržaje (14%). Nažalost, to potiče i od same mreže, jer je pravilo, da je isti sadržaj u slikovnom obliku daleko interesantniji i donosi više lajkova nego u tekstualnom obliku.

Interesantni su podaci u vezi sa prijateljstvima preko Fejsbuka. Više od trećina naših ispitanika (37%) ima preko 500 prijatelja (to je otprilike broj učenika naše škole), a 25% između 250 i 500 prijatelja. Ostale kategorije su neznatne.

I na kraju pitanja vezana za bezbednost na internetu. Veliki deo (60%) naših učenika je razgovarao sa svojim roditeljima kako se koristi Facebook, šta su rizici, posledice. Međutim 40% ispitanika nije dobilo ovakvu podršku svojih roditelja. Razlozi su dvojaki: ili su roditelji bili toliko zauzeti, da nisu imali vremena za ovakve stvari, ili ima dosta slučaja, da roditelji ili ne koriste, ili ni oni nisu upoznati sa negativnim posledicama korišćenja ove društvene mreže. U toku pisanja ovog izveštaja upravo hara Evropom drugi talas ransomware virusa, koji kriptuje i uzima lične podatke korisnika i uz novčanu nadoknadu ih vraća (ili ne vraća). Populacija koja nije upoznata sa načinima zaštite od ovakvih napada, plaća veliku cenu svog neznanja.

Današnja najzastupljenija komunikacija između učenika je tekstualni čet, a sve više se koristi u poslednje vreme i video čet (49% učenika već redovno koristi svoju veb kameru u tu svrhu). Ono što je zabrinjavajuće (a u današnje vreme sasvim realno) je da je 39% ispitanika imalo situaciju da ih je nepoznata osoba pozvala na privatan čet preko Fejsbuka (Messenger-a) ili preko druge aplikacije. 8% učenika je doživelo onlajn maltretiranje (jednom ili više puta).

Nepravilnosti u onlajn ponašanju vidimo preko sledećih odgovora. 30% učenika redovno deli privatne informacije, slike, (vezano za porodicu). 17% ispitanika svaki dan ili svaki drugi dan nešto podeli na internetu, što može da bude opasno.

Vezano za bezbednost na internetu (odnosno preko Fejsbuka) važno je analizirati i sledeća sva pitanja:

Da li si modifikovao/la opcije preko Fejbuka u cilju veće bezbednosti?

50% ispitanika je odgovorilo da je više stvari promenilo, 30% da je samo nekoliko, 6% je ostavilo sa prvobitnim podešavanjima (što je jako opasno). 14% učenika ne zna gde i šta treba promeniti.

Na pitanje ko može da piše na tvom profilu, samo 10% ispitanih je odgovorilo – niko (poželjno bi bilo da ovaj procenat bude bliže 100%). 73% je odgovorilo – samo prijatelji i 17% da može svako da piše, da postavi bilo šta na zid. Ovu poslednju kategoriju poželjno bi bilo preusmeriti na prethodne.

Najbitnije je bilo poslednje pitanje, koje je glasilo ovako: Da li smatraš da je bitna bezbednost na internetu i da li živiš u tom duhu?

Skoro svaki deseti učenik (9%) smatra, da ovo nije bitno i da ne obraća pažnju na ovakve stvari.

Svaki četvrti učenik (24%) smatra da je bitno, međutim ne obraća pažnju na bezbednost.

61% učenika (koji bi trebalo da bude 100%) smatra da je bitna bezbednost i pokušava koristiti internet u tom duhu.

Interesantan je ostatak učenika (7%), koji smatra da je bitna bezbednost, međutim ne znaju kako da se bore protiv toga. To je kategorija učenika, zbog kojih su prvenstveno organizovane i održane ove radionice.

Posle popunjavanja anketnih obrazaca, kroz navedene aktivnosti učenici su se upoznali sa načinom funkcionisanja Fejsbuka, razgovaralo se o ceni korišćenja ove mreže (učenici su smatrali da je to besplatno, međutim posle nekoliko primera priznali su da je korišćenje Fejsbuka baš skupo). Izneli su njihova negativna iskustva (pored toga što ima i bezbroj pozitivnih prednosti). Kroz video zapise i kroz kratko predavanja upoznali su se sa oblicima digitalnog nasilja.

Na kraju, otvaranjem Facebook stranice učenici su dobili i neke konkretne savete. Ovi saveti su bili namenjeni povećanju bezbednosti korišćenje Fejsbuka.

Mere zaštite na društvenim mrežama?

Rizici

• Laka dostupnost profila, tj. „otvoreni” profili čiji sadržaj mogu videti svi, bez obzira na to da li su onlajn prijatelјi/ce s vlasnikom/com profila.
• „Gomilanje” prijatelјa/ica, kako onih koje poznajemo, tako i onih koje ne poznajemo.
• Preterano „šerovanje” informacija koje mogu dovesti u opasnost vlasnika/cu profila (praćenje, ucenjivanje itd.).
• Neprimereni komentari, video-snimci, fotografije koje druge osobe ostavlјaju na našim profilima ili

nam šalјu preko poruka na društvenim mrežama.

• Krađa identiteta ostavlјanjem poverlјivih informacija o ličnosti na internetu/društvenim mrežama.
• Zloupotreba informacija/fotografija u cilјu ucene, uznemiravanja, nipodaštavanja, zastrašivanja u virtuelnom svetu, od strane pojedinca/ke ili grupe.
• Pedofilija/lažno predstavlјanje.

Tehničke mere zaštite

• Kvalitetna šifra značajno utiče na bezbednost na internetu; izbegavajte jednostavne šifre (npr. kombinacija imena i prezimena ili datuma rođenja i sl.).
• Koristite sigurnosno pitanje za slučaj da zaboravite svoju šifru. Jednom kreirano sigurnosno pitanje ne može se više menjati.
• Prilikom prijavlјivanja na društvenu mrežu, podesite vaš imejl tako da bude vidlјiv samo vama, jer je dovolјno da neko vidi vaš imejl da bi mogao da se uloguje na vaš profil bez vašeg znanja (ukoliko označi opciju da je zaboravio lozinku koju naknadno sam kreira).
• Blokirajte osobe koje vas uznemiravaju ili vam šalјu neželјen sadržaj (npr. na Fejsbuku su to sledeće opcije: Manage blocking/Block users/Block messages). Istu opciju imate i za sajtove, aplikacije, pozive za događaje itd.
• Kako biste ograničili/e ko može da postavlјa slike, linkove, filmove i sl. na vaš profil koristite opciju Timeline and Tagging settings, uklјučite opciju Review posts friends tag you in before they appear on your timeline.
• Kako biste odredili/e ko sve može da vidi vaš profil i sve što stavlјate na mrežu, koristite opciju Timeline and Tagging settings i odaberite opciju tako da samo prijatelјi/ce mogu to da vide.
• Kako biste imali/e kontrolu nad tim da li je neka osoba, bez vašeg znanja ulazila na vaš profil, idite na Security settings i uklјučite opciju Get notifcations.
• Proverite da li ste na nekom od uređaja ostali/e ulogovani/e koristeći opciju Security settings/ Where you are logged in?

 Mere predostrožnosti

• Naša bezbednost na internetu zavisi i od naših prijatelјa/ica, stoga je značajno da ih biramo pažlјivo. Kao što u realnom svetu ne bismo sa bilo kim bili/e prijatelјi/ce, tako ni u onlajn svetu nema potrebe da svima dozvolimo pristup našim profilima/informacijama.
• Pažlјivo birajte materijal koji postavlјate na svoj profil, jer jednom objavlјen sadržaj teško se uklanja sa interneta, a i ukoliko se ukloni sa interneta može ostati u posedu drugih.
• Ne otkrivajte svoju lozinku, čak ni svojim najbolјim prijatelјima/cama ili partnerima/kama.
• Ne otkrivajte informacije o sebi (adresu, broj telefona...) nepoznatim osobama.
• Nikada ne možemo biti sigurni/e ko je s druge strane mreže i s kim razgovaramo. Zato ne prihvatajte pozive za susret sa osobama koje ste upoznali/e preko interneta. Neki lјudi to umeju i da zloupotrebe.

Zaključci na osnovu održanih radionica i analize anketnih listova

Činjenica je da opasnost koju ne vidimo, ni ne smatramo značajnom. Međutim, digitalno nasilje je tu i ne samo u velikim gradovima, nego se pojavljuje uveliko i u seoskim okruženjima, konkretno i kod učenika naše škole. Postoje slučajevi o kojima imamo saznanja (pedagog, psiholog, odeljenjske starešine itd…), međutim, sigurno ima i slučajeva, koji nisu stigli do odgovarajuće školske službe. Treba postići da nivo opreza kod učenika bude na odgovarajućem nivou u svim segmentima (i oflajn i onlajn) života.

Veoma je zabrinjavajuća situacija da postoji jedna grupacija učenika, koji su svesni rizika i štetnih posledica nesvesnog korišćenja interneta, ali jednostavno ne žele ništa preduzeti protiv toga. Najteže je ovu grupaciju „naterati“ na pravilan put. Nažalost, ponekad ljudi shvate ozbiljno probleme tek onda, kada se već nešto loše desi.

Veoma je potrebna stalna edukacija učenika, roditelja, a i nastavnog kadra. Na osnovu razgovora i prikazanih brojeva, učenici ne dobijaju potrebnu pripremu za korišćenje interneta. Razlog leži u tome što, ponekad, učenici više znaju o novim tehnologijama, nego njihovi roditelji. Zato treba staviti naglasak i na njihovu edukaciju. Narednih godina treba edukovati roditelje preko roditeljskih sastanaka ili preko posebnih radionica za njih. To možemo postići sa obrazovnim materijalom (male edukativne brošure, dokumentarni filmovi, primeri dobre prakse).

Naša škola u školskoj 2017/2018. godini imaće obavezu da:

• izvrši analizu stanja bezbednosti u ustanovi i u skladu sa tim, pripremi Program zaštite dece i učenika od nasilja u kome će u okviru preventivnih aktivnosti planirati realizaciju radionica sa učenicima, roditeljima i nastavnicima;
• predvidi mere intervencije koje će obuhvatiti jasne procedure koje se koriste u slučajevima digitalnog nasilja, kao i da podeli uloge i odgovornosti;
• da o svemu navedenom blagovremeno i transparentno informiše sve aktere školskog života.