U Narodnoj biblioteci u Bačkom Petrovom Selu povodom međunarodnog Dana maternjeg jezika koji se obeležava 21. februara, a mi smo ga obeležili sa malim zakašnjenjem 28. februara 2019. godine, gostovao je pesnik Tode Nikoletić. Druženje je počelo u 15 časova i 30 minuta, a da se druže s pesnikom okupili su se učenici naše škole, učenici četvrtog, petog i šestog razreda. Sa njima su bile učiteljica Milja Marković i nastavnica srpskog jezika i književnosti Višnja Milošević Vujić.

Tode Nikoletić je srpski pisac i popularni stvaralac za najmlađe. Jedan od najpopularnijih stvaraoca za najmlađe rođen je 1959. godine u Ubaviću Brdu kod Mrkonjić Grada. Od ranog detinjstva živi u Crvenki. Objavio je dvadesetak knjiga za decu kako poezije, tako i pozorišnih komada.

Mališani posebno vole njegove šaljive pesme, pa ih rado izvode na smotrama recitatora. Takođe, inspirisao je mnoge kompozitore za najmlađe, tako da se na muzičkim festivalima pevaju i Nikoletićevi stihovi. Podjednako je uspešan i u pisanju drama. Gotovo da u zemlji nema pozorišta za decu koje nije izvodilo komad iz njegovog stvaralačkog opusa. Pored pesama i drama, on je prepoznatljiv po scenskom nastupu. Oduševljava najmlađe pri susretu s njima. Organizator je književnih festivala, i poetskih konkursa za mlade, na kojima se trudi da afirmiše talentovane mališane.

Dobitnik je brojnih nagrada.

Jednom prilikom Tode Nikoletić je o sebi rekao: „Ko sam zapravo ja? Pesnik? Sanjar? Putopisac? Snohvatač? Mali svitac čiji sjaj obasjava one koji vole, one koji rastu do deteta, one koji imaju krila da lete u bezgranično, i oči da vide beskonačno. Ili sam možda mornar bez mora, i gusar bez broda. Nešto kao Petar Pan nasukan u ravnici Panonije. Ko zna!? Verovatno sam kralj bez kraljevstva, princ bez mača. Obućar koji popravlja svet. Marioneta čije konce pokreće zvezda. Pastir koji skuplja mirise šume u frulu i pretvara ih u zvuke. Možda sam… Možda sam… Biće ipak da sam samo obično DETE.”

Na samom početkunašeg druženja, pesnika i sve prisutne je pozdravila bibliotekarka Eva Rab Virag. A onda su Todeove pesme recitovali Nemanja Keljački (4.1) i Sara Paunović (4.1).

Pesnik je recitovao i čitao svoje stihove, onda nas je učio rumunski i japanski jezik kroz pesmu i igru rečima, ispričao poučnu priču o jednoj princezi, pričao viceve, poklonio svoje knjige. Učinio je da druženje sa njim neprimetno proleti. Bio je veoma duhovit i zabavan. Uživali smo s njim. Dokaz za to su bili osmesi koji nisu silazili s naših lica. Na samom rastanku Tode Nikoletić nam se potpisao u knjige, a mi smo poželeli da se ponovo što pre družimo. Bilo je ovo jedno popodne za pamćenje.